Укупно приказа странице

Translate

среда, 12. децембар 2012.

Са мајчине стране Милена Павловић Барили је припадала лози Карађорђевића









Стваралаштво једне од најистакнутијих српских умјетница, чија је слава била свјетских размјера, Милене Павловић-Барили, свестране личности која је освајала метрополе широм свијета, биће од 30. јуна представљено и бањалучким љубитељима умјетности путем изложбе у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Милена Павловић-Барили била је изузетна појава у српском сликарству између два свјетска рата, а њена биографија се доста разликовала од биографија осталих српских сликара истог периода. Била је изузетно образована жена. Поред сликарства, писала је поезију на италијанском, француском, шпанском, бавила се модном илустрацијом и костимографијом, па је тако, мијењајући начине изражавања, испољила сав свој креативни потенцијал.

Угледна сликарка рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дијете угледне Пожаревљанке Данице Павловић и италијанског пјесника Бруна Барилија.

Њени родитељи су се упознали током студија музике на Конзерваторијуму у Минхену, гдје је Даница студирала музику, клавир и пјевање, док се Бруно бавио компоновањем и писањем музичке критике. Са мајчине стране Милена је припадала лози Карађорђевића, а са очеве великој умјетничкој породици Барили из Парме.

Од најранијег дјетињства је путовала са родитељима по Европи, али се увијек враћала у Пожаревац и Београд. Гдје год је путовала и живјела, била је у круговима значајних и угледних људи. Основно сликарско образовање је добила у Београду, гдје са 13 година уписује Краљевску уметничку школу, а дипломира 1926. године. Сљедеће године наставила је студије сликарства на Aкадемие дер билденден К•нсте у Минхену (1926-1928), али убрзо напушта Aкадемију, јер је била сувише конзервативна за Миленино поимање умјетности.

Почетак њене каријере везује се за Пожаревац и Београд, гдје је имала прве изложбе, као и за чланство у групи "Лада". Тадашњи критичари у Београду су веома позитивно оцијенили Миленине радове, али упркос томе не успијева да нађе запослење ни у Србији, ни у Македонији, па своју каријеру успјешно гради у Риму, Паризу и касније у Њујорку.

Са мајком Даницом је путовала по Шпанији, гдје је проучавала дјела Веласкеза и Гоје. У Лондону је живјела годину и по и 1931. имала изложбу у једној од најзначајнијих лондонских галерија - Блоомсбурџ. Изложба је истовремено значила и раскид са академским сликарством и почетак имагинарног и фантазмагоричног сликарства.

Послије Лондона, одлази у Париз, гдје је са прекидима остала све до 1939. године. На Монпарнасу, тадашњем умјетничком средишту, упознаје значајне личности културног и јавног живота, умјетнике, музичаре, књижевнике... Познанство са Ђорђом де Кириком, Полом Валеријем, Aндреом Бретоном, Жаном Коктоом и низом других стваралаца из цијелог свијета, оставља на Милену пресудан утицај, када њено сликарство почиње да добија одлике интимне исповијести. Упоредо излаже у Београду и Риму, гдје јој редовно и објављују поезију (1935).

"Вог" и тајно вјенчање
Милена Павловић-Барили отишла је 1939. у Њујорк и остала тамо због почетка рата у Европи. Почиње да ради илустрације за модне часописе и велике модне куће, а њене креације красиле су, између осталог, странице "Вога". Излагала је у Њујорку и Вашингтону. Тајно се вјенчала у децембру 1943. са младим америчким официром авијације Томасом Госелином, којег је упознала на отварању своје изложбе у Вашингтону.

Алекдандра Рајковић

Нема коментара:

Постави коментар