НА ДАНАШЊИ ДАН ВЕЛИКА ШКОЛА ПРЕИМЕНОВАНА У "УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ "

1905. - Краљ Петар I  потписао је указ о Универзитету, чиме је Велика школа је преименована у "Универзитет у Београду". Универзитету је Народна Скупштина Краљевине Србије осигурала висок степен аутономије. Одређено је да ректора - обавезно редовног професора Универзитета - бира Универзитетски савет, што министар просвете само "прима к знању". Научна слобода зајамчена је одредбом да ниједан професор није могао бити отпуштен због научних или политичких уверења. После Првог светског рата поред Универзитетског савета установљено је и Универзитетско веће и ни у једном телу није било људи ван Универзитета. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом књаза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. премештена је у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј (Лицеум) или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића преименован у Велика школа. Данас се узима да је година оснивања Универзитета 1838. када је основан Лицеј.