Прокламација краља Петра из Рибарске бање

Принц Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић пи­смом по­здра­вио одр­жа­ва­ње све­ча­но­сти ко­јом је обе­ле­же­но сто година при­са­је­ди­ње­ња осло­бо­ђе­них кра­је­ва Ср­би­ји, а по­ли­ти­ча­ра ни­је би­ло Кру­ше­вац – Сто­та го­ди­шњи­ца од пот­пи­си­ва­ња Про­кла­ма­ци­је кра­ља Пе­тра Пр­вог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа о при­са­је­ди­ње­њу осло­бо­ђе­них обла­сти ма­ти­ци Ср­би­ји обе­ле­же­на је скром­но и до­сто­јан­стве­но у Ри­бар­ској Ба­њи, у ор­га­ни­за­ци­ји Спе­ци­јал­не бол­ни­це и Град­ског од­бо­ра Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” Кру­ше­вац. Ло­кал­них и ре­пу­блич­ких др­жав­них функ­ци­о­не­ра ни­је би­ло, као ни би­ло ко­га из кра­љев­ске по­ро­ди­це Ка­ра­ђор­ђе­вић, „због ра­ни­је при­хва­ће­них оба­ве­за”. Принц Алек­сан­дар упу­тио је пи­смо уче­сни­ци­ма до­га­ђа­ја и из­ви­нио се због не­мо­гућ­но­сти да се ода­зо­ве по­зи­ву.

Краљ Пе­тар Пр­ви Ка­ра­ђор­ђе­вић је, под­се­ти­мо, Про­кла­ма­ци­ју пот­пи­сао 25. ав­гу­ста /7. сеп­тем­бра 1913. упра­во у Ри­бар­ској Ба­њи, где се та­да на­ла­зио на ле­че­њу од ре­у­ме, а „По­ли­ти­ка” је већ су­тра­дан об­ја­ви­ла тај ње­гов акт.

Све­ча­но обе­ле­жа­ва­ње овог до­га­ђа­ја оба­вље­но је ју­че ис­пред спо­мен-пло­че ко­ју је Спе­ци­јал­на бол­ни­ца по­ста­ви­ла 2006, упра­во на ме­сту на ко­ме је краљ Пе­тар пре јед­ног ве­ка ста­вио свој пот­пис на овај акт.

„По­вра­так ју­жних кра­је­ва под окри­ље ма­ти­це Ср­би­је био је ис­пу­ње­ње ви­ше­ве­ков­ног сна и кру­на огром­них на­по­ра ко­је је наш на­род у ра­ту и ми­ру под­нео ис­пу­ња­ва­ју­ћи за­вет ча­сног кне­за Ла­за­ра. Бу­ди­те уве­ре­ни да све­срд­но по­др­жа­вам Ва­ше ак­тив­но­сти на очу­ва­њу на­ше на­ци­о­нал­не исто­ри­је и тра­ди­ци­је”, на­пи­сао је, по­ред оста­лог, принц Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић у по­ру­ци упу­ће­ној Јо­ви­ци Ву­ји­чи­ћу, пред­сед­ни­ку Град­ског од­бо­ра Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” Кру­ше­вац.

Обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма, Ву­ји­чић је под­се­тио да оп­хо­ђе­ње во­жда Ка­ра­ђор­ђа (Цр­ног Ђор­ђа) и краљ Пе­тра Пр­вог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа пре­ма свом на­ро­ду „оста­је за на­век при­мер др­жав­нич­ког и па­три­от­ског по­на­ша­ња свим бу­ду­ћим на­ра­шта­ји­ма”.

Ди­рек­тор Спе­ци­јал­не бол­ни­це у Ри­бар­ској Ба­њи др Ду­шан Шо­ко­рац је на­гла­сио:
– Обе­ле­жа­ва­мо до­га­ђај ко­ји се ни­ма­ло слу­чај­но ни­је до­го­дио ов­де, у Ри­бар­ској Ба­њи, јер је краљ Пе­тар Пр­ви био наш из­у­зет­но дра­ги гост, та­ко да је он и идеј­ни гра­ди­тељ Ри­бар­ске Ба­ње, као и још не­ких ба­ња у Ср­би­ји, ко­је су по­ди­за­не баш по ње­го­вом на­ло­гу, по угле­ду на нај­о­пре­мље­ни­је ба­ње Евро­пе то­га до­ба.

Про­кла­ма­ци­ју из 1913. го­ди­не про­чи­тао је Алек­сан­дар Ран­ко­вић, члан Удру­же­ња „Кра­ље­ви­на Ср­би­ја” и од­бор­ник ДСС у Скуп­шти­ни гра­да Кру­шев­ца, а за­тим је, уз бу­кет цве­ћа, по­ста­вио на клу­пу по­ред Спо­ме­ни­ка кра­љу Пе­тру Пр­вом, да би би­ла до­ступ­на свим по­се­ти­о­ци­ма ба­ње по­зна­те по ле­ко­ви­тој, то­плој и сум­по­ро­ви­тој во­ди још у до­ба вла­да­ви­не Ри­мља­на.

--------------------------------------------------------------------------------

Из Про­кла­ма­ци­је кра­ља Пе­тра Пр­вог, об­ја­вље­не у „По­ли­ти­ци”
 

На по­чет­ку Про­кла­ма­ци­је на­ро­ду срп­ском, об­ја­вље­ној у „По­ли­ти­ци” краљ Пе­тар ка­же:
„По­сле два ра­та ко­ји ско­ро го­ди­ну да­на пре­ки­до­ше на­ше по­сло­ве и на­ше на­пре­до­ва­ње на­стао је бла­го­дет­ни мир. У оба та ра­та на­ша је вој­ска сјај­но вр­ши­ла по­ве­ра­ва­не јој за­дат­ке. У пр­вом, с Тур­ском, са­мо за ме­сец да­на, она је до­не­ла сло­бо­ду це­лој Ста­рој Ср­би­ји и знат­ном де­лу Ма­ће­до­ни­је. Доц­ни­је, на јед­ној стра­ни пре­га­зи­ла је Ар­ба­ни­ју, иза­шла по­бе­до­но­сно на Ја­дран­ско Мо­ре и за­гр­ли­ла се с ју­нач­ком цр­но­гор­ском вој­ском, а на дру­гој стра­ни по­мо­гла Бу­га­ри­ма да осво­је пр­ву тур­ску пре­сто­ни­цу у Је­вро­пи – Је­дре­не.”

Краљ у Про­кла­ма­ци­ји под­се­ћа да је „Вла­да Ње­го­вог ве­ли­чан­ства ру­мун­ског кра­ља Ка­ро­ла” учи­ни­ла од­лу­чан ко­рак „у ко­рист по­ре­ме­ће­не рав­но­те­же и ми­ра на Бал­ка­ну”, па је у Бу­ку­ре­шту 28. ју­ла 1913, по ста­ром ка­лен­да­ру, за­кљу­чен и пот­пи­сан мир, на осно­ву че­га и об­ја­вљу­је Про­кла­ма­ци­ју, у ко­јој на­во­ди ко­ји су то обла­сти вра­ће­не зе­мљи ма­ти­ци:

„Пре­ма то­ме, ја овим про­гла­ша­вам при­са­је­ди­ње­ње Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји свих осво­је­них обла­сти у гра­ни­ца­ма ко­је су од­ре­ђе­не: пре­ма Кра­ље­ви­ни Бу­гар­ској уго­во­ром о ми­ру за­кљу­че­ном у Бу­ку­ре­шту; пре­ма Кра­ље­ви­ни Грч­кој спо­ра­зу­мом; пре­ма Ар­ба­ни­ји при­вре­ме­ном де­мар­ка­ци­о­ном ли­ни­јом и са­о­бра­зно ре­ше­њи­ма Ам­ба­са­дор­ске Кон­фе­рен­ци­је у Лон­до­ну, до­кле на­ро­чи­та ко­ми­си­ја не бу­де из­вр­ши­ла ко­нач­но раз­гра­ни­че­ње; пре­ма Кра­ље­ви­ни Цр­ној Го­ри за са­да де­мар­ка­ци­о­ном ли­ни­јом вој­не оку­па­ци­је до ко­нач­ног раз­гра­ни­че­ња; пре­ма Бо­сни-Хер­це­го­ви­ни до­са­да­шњим гра­ни­ца­ма.”

Раде Стан­ко­вић

објављено: 08.09.2013.

Извор: Политика online