Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

понедељак, 11. март 2013.

КАРАЂОРЂЕВИЋ - ИСПУНИЋУ ЗАВЕШТАЊЕ ПРЕДАКА



Ексклузивно - престолонаследник Александар о сахрани предака у мају: Посмртни остаци краљице Александре и краљице Марије до сахране ће бити положени у капели Дворског комплекса

КРАЉЕВСКА породица Карађорђевић је недавно службено на сајту објавила да ће се државна сахрана краља Петра Другог, краљице Александре и краљице Марије, који су живели и умрли у емиграцији, бити обављена у недељу, 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Како нам је речено у Краљевском двору, престолонаследник Александар Други управо улаже велике напоре да у маузолеју Краљевске породице сахрани оца, мајку и баку, а потом и стрица Андреју.
- Њено величанство краљица Александра била је сахрањена на Краљевском гробљу палате Татои у близини Атине, а Њено величанство краљица Марија на Краљевском гробљу у Фрогмору поред замка Виндзор. Посмртни остаци мајке и баке у априлу стижу у Србију. Биће положени у капели дворског комплекса на Дедињу, где се већ налазе земни остаци мог оца Његовог величанства краља Петра Другог. Заједничком сахраном на Опленцу ћемо испунити завештање прадеде Њ. В. краља Петра Првог да сви Карађорђевићи почивају на једном месту - рекао је специјално за "Новости" престолонаследник Александар.
Старешина породице Карађорђевић је рођен 17. јула 1945. у Лондону, у хотелу "Клариџис", где су у егзилу живели родитељи. Британска влада је прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Кумови на крштењу били су краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза, сада британска краљица Елизабета. Карађорђевићи су захваљујући краљици Елизабети успели да преживе емиграцију. У Енглеску се прва склонила краљица Марија Карађорђевић, која је после трагедије у Марсељу, када је 9. октобра 1934. убијен краљ Александар, живела у скромном стану у Лондону.

ПРВАК У СКИЈАЊУ

- Волим спорт, а највише скијање и роњење. Током војне каријере био сам првак у скијању. У последње време играм тенис и роним са посебним уживањем у тропским морима - открива престолонаследник Александар.
- То су мучна и тешка времена за њу - доба намесништва, успона фашизма, политичких интрига у Југославији, рата и веома трауматичног прогонства у Лондон. Посетио сам баку много пута у Лондону. Увек је била нежна. Било ми је 16 година када је умрла. На сахрани су били отац и мајка, стричеви, кнез Павле и кнегиња Олга. Живо се сећам одласка на приватно гробље у Виндзору, где је бака сахрањена поред своје прабаке, краљице Викторије, и принца Алберта - прича престолонаследник.
Принц Александар се школовао у Швајцарској, у Војној академији Калвер у Индијани, Гордонстон школи у Шкотској и Милфилду у Енглеској. Уписао је Краљевску војну академију Велике Британије и ступио у британску војску као официр. Школовао га је стриц принц Томислав, јер су се принчеви родитељи краљ Петар Други и краљица Александра растали. Престолонаследник се радо сећа заједничког живота са њима:
- Док сам био дете, моји отац и мајка у почетку су живели у Лондону, потом у Француској, Швајцарској, Италији, Америци. Био сам близак и са мајком и оцем. Имали смо диван однос упркос потешкоћама, због носталгије оца за својом земљом. Са радошћу ми је показивао дом на Дедињу и сав узрујан ми је показивао слику Опленца. О оцу су у земљи измишљали разне приче, и то га је болело. Краљ Петар Други никада није абдицирао и никада није са собом однео никакво краљевско благо. Ни уметничка дела са двора. Волео бих да сазнам где се налазе та нестала уметничка дела - пита се Александар.
Престолонаследник први пут за јавност говори како је живео када су се његови родитељи шездесетих година растали.
- Моји родитељи се никада нису развели. Било је разлика, али су се увек враћали једно другом. Многе интриге и лажне гласине су колале. Често сам их посећивао на местима где су живели. Били смо, ипак, срећна породица.

Смрћу оца у Денверу 1970. године, принц је постао нови српски краљ.

- Као наследник престола одлучио сам да не користим титулу краља - каже. - Веровао сам да би то било бесмислено у егзилу. Истовремено сам јасно рекао да се не одричем права и титуле, као ни династијских права на круну. И онда, као и сада, најискреније сам веровао да је једини прави пут за Србију парламентарна уставна монархија. Моја улога као краља била би да поправљам слику о Србији у свету. Свака српска влада треба да зна да на мене може да рачуна - говори.
Деведесетих умрла је и мајка, краљица Александра, потомак грчке краљевске породице и сахрањена у Атини.
- Био сам јако потресен. Драго ми је да могу да кажем да ће моје мајка краљица Александра ускоро доћи у Србију. Њен ковчег ће бити изложен поред мог оца у дворској капели - открива престолонаследник, који од 2001. живи у Краљевском двору на Дедињу.

УЗБУДЉИВ ПОВРАТАК

- Мој први долазак у Србију са породицом, 1991, био је испуњен јаким емоцијама. Дочекало нас је неколико десетина хиљада грађана, и ја сам био дирнут. То је било остварење мога сна и једна од прекретница у мом животу.
- У тренутку када сам се 2001. уселио у дворски комплекс, био сам принуђен да продам имовину у Лондону како бих обавио најнеопходније поправке и обезбедио одржавање. До средине 2004, када је дворски комплекс поново враћен на државни буџет, породица Карађорђевић финансирала је његово одржавање - каже Александар Карађорђевић.
Пренос посмртих остатака српских монарха многи у Србији доживљавају као окупљање власти, цркве и династије.
- Испуњавам завештање прадеде. Опленац је заиста специјално и лепо место. Има оних који сматрају да је то велики корак ка националном и историјском помирењу. Сви важни догађаји иза себе имају велики рад. Повратак кући мог оца, мајке, баке, можда и стрица Андреје једна је од таквих историјских ствари. Заједничко ангажовање власти, цркве и Краљевског дома је потпуно природно.
- Желим да искажем захвалност за разумевање, подршку и помоћ председника Николића, као и свих чланова Државног одбора за пренос и сахрану преминулих чланова краљевске породице у Србију - рекао је за "Новости" престолонаследник Александар Други Карађорђевић.

НЕМА КОМПЕНЗАЦИЈЕ

- Сахрана Карађорђевића уз државне почасти је сама по себи значајан догађај. Ми не морамо никоме да се извињавамо због тога што обележавамо и поштујемо своју историју. Опет, овај догађај нам не сме бити изговор да не урадимо неке друге тешке и важне ствари - тврди престолонаследник.

ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ