Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

уторак, 10. децембар 2013.

Марка у част краља Александра Првог Карађорђевића

Поводом обележавања 125 година од рођења првог краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и команданта српске војске која је извршила пробој Солунског фронта, издата је пригодна номинала

„Пошта Србије” објавила је крајем новембра пригодну марку поводом 125 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића, првог краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Ликовно решење портрета краља Александра, са монограмом у позадини, дело је сликара Бобана Савића, креатора марака из Србијамарке. Марка је штампана техником вишебојног офсета у тиражу од 45.000 комада. Продајни табачић се састоји од осам марака и централне вињете, на којој је приказан монограм краља, заједно са натписом „125 година од рођења Александра Првог Карађорђевића”.

Рођен на Цетињу 16. децембра 1888. године, Александар је био други син краља Петра Првог и кнегиње Зорке. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Школовање је наставио у војној школи у Санкт Петербургу, а затим у Београду, када је његов отац, краљ Петар Први дошао на престо 1903. године. Његов брат, принц Ђорђе, одрекао се права на престо 1909, па је Александар постао престолонаследник.

У Првом балканском рату (1912), Александар је био заповедник Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. у Другом балканском рату. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије. Након окупације 1915, заједно са српском војском повлачио се преко Албаније.

Када се краљ Петар Први због болести, 24. јуна 1914. повукао с престола, Александар је постао регент. Под његовом врховном командом, српска војска је извршила пробој Солунског фронта и извојевала велику победу на Кајмакчалану.

После војничких, дошли су и државнички успеси: 1. децембра 1918. потписан је акт уједињења Хрватске са Србијом и оснивање Краљевине СХС, а до средине 1919. уследила су међународна признања. Регент Александар крунисан је за краља после смрти краља Петра Првог (16. августа 1921. године).

Још као регент Александар је спровео аграрну реформу којом је укинуо феудалне и полуфеудалне односе у пољопривреди. Аграрну реформу пратила је колонизација, којом се ојачавао гранични појас у Банату, Бачкој, старој Србији и Македонији. Због државне кризе краљ Александар је завео диктатуру 6. јануара 1929. и укинуо устав. Исте године, 3. октобра, Краљевина СХС добила је ново име – Краљевина Југославија. Током диктатуре, краљ Александар је вршио и реорганизацију државне управе стварајући девет бановина и град Београд. Нови устав, такозвани Октроисани устав, прогласио је 1931. године.


Заслугом краља Александра 1921. је створена Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. оформљен је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке . Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, на краља Александра извршен је атентат у Марсеју, 9. октобра 1934. године. Краљева смрт дубоко је потресла Југославију, а његово тело испратило је, према неким записима, око 100.000 људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен.
Извор: Политика online
Р.С