Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

субота, 29. март 2014.

ОТКРИВАМО: Шта је српски принц затекао у руинираном Белом двору и колико је у њега уложио!

Први пут у јавност износимо фотографије руинираног Белог двора и податке колико је новца из личних средстава уложио престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић у његову санацију
Ових дана повела се полемика о томе колика се средства државног новца троше на одржавање Дворског комплекса многи српски медији лицитирали су разним цифрама, а Телеграф.рс вам по први пут износи тачне податке, као и доказе ште је Краљевски пар Карађорђевића затекао у Двору приликом свог повратка у Србију, као и да је престолонаследник Александар ИИ из својих личних средстава за те сврхе издвојио преко 3.600.000 евра!
Од повратка Краљевског пара у Србију, извесни медији су у више наврата износили неосноване оптужбе у вези са трошењем средстава за одржавање Дворског комплекса. Велика већина њих никада није објављивала податке о новцу који је унет у Србију захваљујући ангажовању Краљевског пара, а о чему је Телеграф недавно писао. Ради се о суми већој од 20.000.000 евра, која је у разним облицима хуманитарне помоћи стигла до Српских обданишта, школа и болница.

Како Телеграф.рс сазнаје одржавање Дворског комплекса од јула 2001. године до пролећа 2004. године падало је искључиво на терет Краљевске породице, која је у те сврхе из својих личних средстава издвојила више од 3.694.048,49 евра.
Република Србија одлучила је да одржавање Дворског комплекса врати на терет будзета 2004. године на предлог министарства финансија. На конференцији за штампу сазвану тим поводом тадашњи министар финансија Млађан Динкић изјавио је да тај чин представља врсту реванша Престолонаследнику Александру ИИ Карађорђевићу чијим личним ангажовањем је тадашњи председник светске банке Дзејмс Волфенсон одобрио репрограмирање дуга Републици Србији.

Министар финансија Млађан Динкић тада је нагласио да се ради о своти која вишеструко превазилази средства из будзета намењена одржавању Дворског комплекса.
Из кабинета престолонаследника Александра ИИ Карађорђевића кажу за Телеграф.рс да новац који се из буџета Републике Србије издваја за Дворски комплекс који је власништво државе и споменик културе од националног значаја, издваја се за одржавање комплекса, што подразумева чишћење и ситне поправке на Краљевском комплексу а не за реконструкције које су хитне и неопходне.
-           Комплекс у себи садржи врло важна уметничка дела, важне архитектонске споменике и он има трошкове одржавања који су велики. Такође, Дворски комплекс су потпуно бесплатно посетиле десетине хиљада грађана у протеклих 13 година, а трошкове организације тих посета сносио је Фонд Краљевски Двор. Новац који је држава издвајала за одржавање комплекса трошен је и на рестаурацију вредних уметничких дела, организовање изложби и књижевних вечери које се сваке године у великом броју организују на Дворском комплексу и које су потпуно бесплатно отворене за грађане. Одржавање Дворског комплекса на Дедињу изискивало је велике трошкове чак и у време док у Двору нико није живео – у време осамдесетих, када је био затворен и када није био отворен ни за посетиоце, нити је био резиденција политчара који су водили Југославију и потпуно је логично да одређени трошкови постоје и данас када се на Двору одвија веома интензиван друштвено-културни живот примерен споменику културе од националног значаја – речено нам је у кабинету.
-           У Извештају комисије за утврђивање стања објекта у комплексу Белог и старог Двора, а у који је Телеграф.рс имао увид до најситнијих детаља описано је катастрофално стање у којем се Двор налазио када су у њега ушли Карађорђевићи, а тако се могло видети да је фасада овог здања скроз оронула, кров знатно оштећен, да је темељ на појединим местима скроз раздвојен, да су плафони и зидови испуцали и да су цеви водоводне и канализационе попуцале и иструлиле и да је неопходна хитна санација читавог комплекса.
-      Извор: Телеграф     

-           (Д. З.)




Михајло Пупин, један од оснивача агенције НАСА - Mihajlo Pupin, one of the founders of NASA

Михајло Пупин, научник светске славе и утицаја који је усавршио телефон и добио Пулицерову награду, у Америку је стигао са свега пет центи у џепу

Михајло Пупин био је научник светског гласа и први човек са ових простора који је добио Пулицерову награду, а награда за допринос националним интересима Сједињених Америчких Држава носи његово име.

Био је један од оснивача организације из које ће касније настати америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација – НАСА. Један кратер на Месецу назван је по њему.

Оно што је мање познато је да је, као лични пријатељ Вудроа Вилсона, заслужан за одређивање граница Србије после пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Наиме, после “Великог рата” територију данашњег Баната је тражила Румунија и савезничке силе биле су спремне да јој учине тај уступак.

Пупин је тада контактирао председника Америке и вероватно искористио свој утицај – изнео је податке о свом родном селу, Идвору, у коме живе Срби и које би по тој подели припало Румунији.

Прослављени научник је одувек био познат као велики патриота, а Вилсон је закључио да Пупиново родно место не може да остане ван његове државе. Банат је остао Србији, а Пупин се вратио свом научном раду.

Када је давне 1874. године Михајло Пупин стигао у Америку, у џепу је имао свега пет центи. Дао их је за питу од шљива и онда остао потпуно без новца, сам, у земљи коју није познавао и међу људима чији језик није говорио.

Две и по деценије касније, био је научник светске славе, богат и утицајан. За аутобиографију „Од пашњака до научењака“ Михајло Пупин је добио Пулицерову награду и тако постао први Србин коме је додељено ово признање.

Од породице неписмених родитеља у малом селу у Србији, до доктора наука у далеком Њујорку, Пупинов пут је водио преко напорних физичких послова, непрестаног учења и усавршавања, до места професора електротехнике на Универзитету Колумбија, положаја првог дипломате Србије у Сједињеним Америчким Државама и особе у чију је част један кратер на Месецу назван његовим именом.

Светску славу Михајлу Пупину донео је проналазак “Пупинови калемови” – 20 година после Александра Бела он је патентирао изум који је усавршио телефон и омогућио да данас њиме разговарамо на велике даљине, да се јасно чујемо и да у везама нема шумова.

Овај проналазак донео му је велико богатство, које је Михајло Пупин трошио на оснивање фондова за стипендирање надарених студената из свог завичаја, за задужбине и музеје.

До краја живота, патентирао је још 23 проналаска од којих се већина користи и данас – од три дела која садрже сви електронски уређаји: исправљач, осцилатор и појачавач, Пупин је патентирао два.

Човек који је својим радом и трудом постигао све, Михајло Пупин је савременицима остао у сећању као марљив човек. Иако већ познат и богат научник, и даље је одлазио на своје имање и обрађивао земљу са радницима, а у слободно време читао и сакупљао дела писаца са простора Балкана.

Све мање људи данас верује да се само сопственим трудом и марљивим радом може напредовати и једног дана много постићи. Не тако давно, младић из Идвора отишао је далеко и освојио свет. У једном часопису за младе једном је објавио текст под називом „Шта сањалице могу постићи“.
Ако верују и никад не одустају – много. Михајло Пупин је доказ за то.
Извор: serbia.com

Mihajlo Pupin, one of the founders of NASA

Mihajlo Pupin, a world renowned scientist who won the Pulitzer prize and significantly improved the telephone technology, arrived to the United States with only five cents in his pocket.

The award for the contribution to the national interests of the United States is named after a Serb. Mihajlo Pupin was a renowned scientist and the first Serb who won the Pulitzer Prize.

He was among the founders of an organization that later grew into the US National Aeronautics and Space Administration – NASA. A Moon crater was also named after him.

But it is less known that he, as a close friend of Woodrow Wilson, is responsible for the determination of the borders of Yugoslavia after the Salonika front breakthrough and the end of World War I.

After “the Great War” Romania claimed the territory of Banat and the Allies were prepared to make that exception.

Pupin contacted the president of the United States and probably used his influence – he presented the data about his birth place, the village Idvor, populated by Serbs, which would now belong to Romania.

The famous scientist had always been known as a great patriot and Wilson concluded that Pupin’s birth place couldn’t be outside the borders of his country. Banat remained in Serbia, and Pupin returned to his scientific work.

In 1874 Mihajlo Pupin arrived to the United States with only five cents in his pocket. He spent it on a piece of prune pie and was left penniless and alone in a country he didn’t know and among people whose language he didn’t speak. Two and a half decades later he became a world renowned scientist, rich and influential.

Mihajlo Pupin won the Pulitzer Prize for his autobiography “From pastures to scientist” and became the first Serb who was awarded this prize.

From the family of illiterate parents in a little village in Serbia to the PhD in New York; Pupin’s life path led him from difficult handwork, constant learning and specializations, to the professor position at the Columbia University, to becoming the first Serbian diplomat in the United States and a person after whom a crater on the Moon was named.

The patent named “Pupin coils” brought international fame to Mihajlo Pupin – twenty years after Alexander Graham Bell, Pupin patented the invention that perfected the telephone and made long-distance calls without noise possible. This patent brought him great wealth.

He used it to establish scholarship funds for gifted youngsters at home, and he opened foundations and museums. In his lifetime he patented another 23 inventions, most of them are still used today – two out of three parts of each electronic device: rectifier, oscillator and amplifier, are Pupin’s patents.

Mihajlo Pupin was remembered by his contemporaries as a diligent and hardworking man, a man who achieved everything on his own. Although already famous and wealthy, the scientist visited his estate and worked the land with farmers, and in his spare time he read and collected the works of authors from the Balkans.

Fewer and fewer people believe that only thanks to our own diligence and effort we can succeed and achieve a lot. Not so long ago, a young man from Idvor reached far and conquered the world. Once he published a text titled “What can dreamers achieve” in a youth magazine.
If they believe and never give up – a lot. Mihajlo Pupin is a proof.
serbia.com