Укупно приказа странице

Translate

word clok

word clok

среда, 31. децембар 2014.

БАКИНА ТАЈНА

Васо Лекић је продао свој бизнис.

Бакина тајна, Лекићев бизнис, један је од ретких познатих и цењених брендова насталих у Србији последњих година.

Крволочни таблоиди и јавност скоро да су превидели, забављени новим злокобним атентатима и митинзима, један од кључних економских догађаја ове године.

Васо Лекић је упорно, стрпљиво и с много предузетничког дара неговао Бакину тајну и створио солидну малу компанију, баш онакву каквих Србији треба на хиљаде – производња хране уз додану вредност, запошљавање жена у неразвијеним крајевима, праћење захтева тржишта, неговање стандардно високог квалитета, развој у област здраве хране, улагање у маркетинг, препознатљив бренд, извоз на 20-ак пробирљивих тржишта од Јапана до Америке…

Васо Лекић није ни тајкун, ни контроверзни бизнисмен, није ојадио државу ни државне банке, није користио субвенције, није утајивач пореза, није се котирао на листи донатора политичких партија, није гостовао у скандалозним естрадним рубрикама и страначким журкама, нити је усликаван с ”познатим” певачицама.

Кад би Србија имала неколико хиљада ”васа лекића” и Бакиних тајни, не би данас била у оваквим економским проблемима.

Бизнис Васа Лекића купио је такође успешан, вредан и цењени хрватски бизнисмен Емил Тедески. Нема сумње да је добро пазарио и да треба да буде задовољан, што Емил и не скрива.

Неко ће рећи да предузетник Васо Лекић има право да прода свој бизнис. Наравно. Многи предузетници и почињу бизнис с идејом да ће га неколико година гајити и ”угојити”, а онда одлично продати и зарадити велике новце. И нема ничег спорног ако је Лекић проценио и одлучио да је сад тренутак кад може да добије најбољу цену за бизнис којем се марљиво посветио и стрпљиво га градио скоро две деценије. Цена коју је добио је награда за сав тај труд.

Бакина тајна је рецепт, тако рећи модла за успех економије једне земље као што је Србија – хиљаде малих породичних фирми ангажованих у (не само прехрамбеној) индустрији и способних да у производ уграде као додану вредност своје знање, умеће и визију. Стотине хиљада домаћинстава у Аустрији, Немачкој, Италији, Швајцарској, Норвешкој, Естонији, Словенији… тако зарађују за пристојан живот, без потребе да се каче на грбачу (буџет) државе. Купопродајна сума о којој се шпекулише да је Лекић добио од продаје Бакине тајне могла би да буде мотив за десетине и стотине предузимљивих људи у Србији да крену његовим стопама у разним врстама бизниса по систему ”принцип је исти, остало су нијансе”.

Колика је вероватноћа да ће се неко одважити на такав корак?

Мала. И чисто сумњам да ће неког мотивисати.

Зашто?

Из дипломатски штурих, али јасних порука које је Васо Лекић изрекао после продаје Бакине тајне може се наслутити да се није одлучио на продају само због процена да ће добити добру цену за одлично ”угојен” бизнис. Пре би се рекло да је Бакиној тајни засметало нешто у пословном амбијенту Србије, нешто што омета развој малог (и средњег) бизниса каквим се бавио Васо Лекић и што је Бакину тајну зауставило у развоју и прерастању у средњу компанију. Тај реметилачки фактор у пословној клими потврђују и многе Лекићеве колеге, мали и средњи предузетници, који немају тако познат бренд као што је Бакина тајна. И њима, а сви се највећим делом баве производњом (не трговином и транге-франге пословима), не прија амбијент за пословање у Србији и све их је више који затварају или планирају да (рецимо) до краја наредне године угасе бизнис. Многи од њих били би срећни кад би имали коме да га продају, као што је то урадио Васо Лекић, а спремни су и да иду ”испод цене” само да се реше муке коју имају с амбијентом и државом. Многе ће охрабрити одлука власника Бакине тајне да је прода, па ће стати пред огледало и рећи: ”Кад Васо Лекић није могао да издржи, шта ја чекам?”

Била би то фантастична прилика – прилика која се не пропушта – која би показала какву реформску и економску политику ће водити наша Влада, да је наш премијер позвао Васа Лекића (или отишао међу Васине раднице у подкопаоничко село) да га пита шта му би да прода Бакину тајну. Да ли, далеко било, можда нешто не ваља у економској, подстицајној, монетарној, макроекономској, извозној (или само у пореској) политици наше Владе, па да то он, наш премијер, одмах измени и реформише. Јер, вајда је циљ државе и наше Владе да има много таквих ”васа лекића” на које ће се наша предузетна деца угледати. Имао би наш премијер да се свега наслуша да је отишао код Васа Лекића, коме је држава до сада више одмагала него помагала да подигне Бакину тајну на ниво националног бренда, такорећи прехрамбеног ”Новака Ђоковића”.

Па, кад би Васо (евентуално) рекао да је продао бизнис да би добро зарадио, онда би наш премијер могао да се јавно хвали и тај успешан пример Васа Лекића расејава по Србији. Можда би се пелцер и примио ако би наш премијер успео да убеди неког предузетног грађанина да крене Лекићевим стопама и смисли неку своју нову – тајну.

Сигуран сам у једно – да је наш премијер отишао у посету Бакиној тајни, Васо Лекић не би тражио од нашег премијера да му држава позајми новац или одобри субвенције да настави бизнис да не би морао да га продаје Емилу Тедеском. Зна Васо Лекић да то није добро за државу и да није суштина тржишне економије, јер држава само треба да, ех, створи амбијент а способни предузетници ће се већ некако снаћи.

Наш премијер није имао времена, а требало је, за Васа Лекића.

У данима кад је Бакина тајна продата, наш премијер био је у посети – Рударском комбинату Бор, Железари Смедерево и руднику Колубара. Посрнулим и дерутним државним фирмама, гутачима новца пореских обвезника. Радницима у Бору обећао је нове суме државног новца за пословање, радницима у Железари обећао је да ће држава платити Американцима да их купе, у Колубари је гледао неспособност и јаловост државног сектора.

Какву је поруку наш премијер послао потенцијалним следбеницима Васа Лекића?

Да ће он (наш премијер) и наша Влада водити економску политику која ће се ослањати, стално бринути и у државној каси увек наћи новац за разне ”борове”, ”колубаре”, ”железаре”. Новац који је наша Влада кроз порезе узела од Васа Лекића и десетине хиљада његових колега. Сви ти мали и средњи предузетници затварају радње или размишљају да угасе бизнисе јер више не могу да издрже пореско оптерећење, али зато од новца узетог од малих и средњих предузетника опстају ”борови”, ”железаре” и ”колубаре”.

Што би рекао наш премијер: па зар смо се за то борили уз обећање да ћемо свом снагом у реформе?

Миша Бркић
Извор: Пешчаник.нет, 16.11.2014.

Монархија је природно окружење за Србију


 Интервју- sabackacivija.com -  Драгиша Јоцић




Иако никада није била у такозваној “жижи јавности”, питање повратака монархије, као облика владавине у Србији, увек је део озбиљних политичких расправа код нас. Они који су присталице те идеје, сматрају да је монархија део традиције нашег народа, И услов да будемо поштованији и цењенији у свету, док други сматрају да је то застарели облик уређења.

У наредном разговору, са оснивачем “Клуба монархиста”, Драгишом Јоцићем, разговарали смо на ову тему, приближили разлоге постојања Клуба и предности монархије као облика уређења, према његовом мишљењу, а делимично се осврнули на одређене историјске околности.

Гледано кроз историју и периоде када је Србија била независна, знатно дужи временски период била је монархија (у неком од облика овог уређења), него република, међутим актуелним Уставом из 2006. године, Србије је дефинисана као република, може ли се рећи да је тај сегмент остао недовољно запажен од гласача ?

Питање обнове уставне монархије није покретано ни 1990, 2000, као ни 2006год. када су се доносили нови устави Србије а који нису имали ни адекватне припреме нити демократску процедуру.

Осврнуо бих се  на период после 5.октобра 2000 , то је била историјска прилика да дође до уставног преображаја земље стављајући ван снаге дотадашњи устав и новоизабране скупштине прогласити уставотворним… Професор Павле Николић је 2001  написао: „НАЦРТ УСТАВА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ДЕФИНИШЕ СРБИЈУ КАО ДРЖАВУ СРПСКОГ НАРОДА И СВИХ ЊЕНИХ РАВНОПРАВНИХ ГРАЂАНА БЕЗ ОБЗИРА НА РАСУ, НАЦИОНАЛНОСТ, ЕТНИЧКО ПОРЕКЛО, ЈЕЗИК И ВЕРОИСПОВЕСТ. СРБИЈА У ДВАНАЕСТ РЕГИОНА, ЋИРИЛИЦА ЗВАНИЧНО ПИСМО“, но то се није десило… След догађаја од убиства премијера Ђинђића , политичка нестабилност, економска криза ,одвајања Црне Горе 2006.године, следи расписивање референдума за најважнији правни акт устав Србије, наравно сегмент да се Србија дефинише као република остао је незапажен. Очигледно је изостала воља политичара да озбиљније и свеобухватније припреме сам предлог устава као и спроводјења референдума….то се није десило ….

Нећемо још дуго чекати и биће још једне прилике да ли ће бити искоришћена, то ћемо видети, али оно што је сигурно, то је да је улог велики.

Залажете се да Србија поново буде Краљевина, како превазићи поменуту ставку највишег правног акта ?

Питање републике или монархије мора се поставити после једне општенародне дебате о предностима и резултатима,  тек након тога расписати референдум, мада лично сматрам, имајући у виду да је Краљ Петар II уклоњен на нелегалан начин, такође да Краљ Петар II није абдицирао и монархија није укинута народном вољом, неправда се мора исправити правдом, тако да нама референдум и није потребан. Наравно, могућност да Народна скупштина уведе монархију постоји, и може бити извесна, имајући у виду да монархија референдумом није ни укинута.


Судећи према чланству у Вашем клубу, и разговорима са људима на терену, како је идеја монархије примљена код младих, шта је то што их привлачи другачијем облику владавине ?
 
Идеја обнове монархије у Србији код младих је добро примњена. Млади данас имају приступ информацијама, много пажљивије  посматрају нашу прошлост и то више није табу тема. Чињеница је да су све Европске краљевине политички стабилне, економски развијене, са развијеном демократијом и социјалном заштитом становништва, управо такву Србију желе и знају да само обновом уставне парламентарне монархије у Србији се то може постићи.


Што се старијих присталица тиче, много је времена прошло како људи на овом подручју не живе у монархији, те је све мање оних који се сећају тог периода, шта је то што је њих привукло Вашем клубу ? постоји ли разлика у односу на разлоге младих ?

Пре свега старије монархисте привлачи  само постојање монархистичког удружења и у нама осећају везу са тим временом и монархијом уопште,  Краљевским домом,  наша прошлост, традиција,  период када се много озбиљније водила  држава, њена стабилност, континуитет и интегритет, поштовање људских права нација и вера. Млади су нешто прагматичнији, жеља да им буде боље да живе у богатијој и сређенијој земљи и да не морају да траже посао ван своје земље.


Који су начини деловања Клуба монархиста, најважније актвности, с’ обзиром да конкретнији кораци и долазак питања монархије на дневни ред у јавности, нису тренутно могући ?

Делујемо преко друштвених мрежа. Удружење има свој сајт и блог, директним разговором са монархистима, путем неке дебате округлог стола….Активности Клуба убудуће морају дати одговор на питање шта је то Уставна парламентарна монархија, шта је то што монархија нуди и да нуди нешто боље ? зашто је монархија природно окружење за Србију ? које су то предности које би нам  донела ?. Многе нације биле би срећне и поносне да имају своју династију…ми је имамо !


Како Удружење жели да овакво питање доведе у жижу јавности ?

Евидентно је да постоји медијска блокада ове теме. Надам се једном ширем фронту заједничког деловања свих монархистичких удружења као и подршке оних политичких партија које у свом програму имају опцију монархистичког уређења државе. Сведоци смо да управо те политичке партије  то нерадо потенцирају зарад  политичке користи или шта већ. То се већ од наредне године мора мењати.


Краљевски пар често организује различите хуманитарне акције ?

Да, веома често, често помислим да би могли да смање свој хуманитаран рад. Постоји једна лепеза хуманитарних акција од традиционалних божићних и ускршњих пријема, обилазак многобројних установа а за које већ знају да им треба или неки апарат помоћ или нешто друго. Организују долазак у земљу светски познате хирурге где оперишу тешке болеснике. Истакао бих посебно ову годину, где су на стотине породица страдалих у поплавама опремили белом техником и осталим неопходним стварима за кућу, а то је обезбедила Хуманитаран фонд Принцезе Катарине Лајфлајн за коју слободно могу рећи да је једна од највећих и најхуманијих фондација како у региону, тако и шире ! Такође фондација престолонаследника Александра је посвећена напретку образовања и академског истраживања у Србији, залагајући се да спречи одлазак  сјајних академаца и промовисала културно наслеђе. Фондација повезује образовне институције у Србији са реномираним међународним институцијама и формира високо образоване и обучене младе стручњаке, повезујући младе у нашој земљи са пословном заједницом и светом уопште.


Сматрате ли да и сада у Србији постоји више присталица монархије него републике, и који су показатељи за такав Ваш став ?

Да, сматрам да је из дана у дан има све више присталица монархије а најверодостојнији показатељи су резултати истраживања реномиране Агенције “САС Интелиџенс” из Београда, од 09.05.2013.године, где, од Суботице до Врања – укључујући и националне мањине, подршка рестаурацији монархије бележи проценат који је достигао 39,7%. Републиканском облику владавине привржено је, према овом истраживању, свега 32,3% грађана, док 27,4 посто нема став о томе. Имајући у виду да кампање за монархију нема, као и постојање медијске блокаде по овој тем,и може се рећи да је проценат подршке повратку монархије висок …


Расте ли подршка Вашем удружењу током ових скоро 14 година колико је протекло од повратка Престолонаследника у Србију ?

Тенденција сталног пораста постоји како самој идеји обнове уставне парламентарне монархије тако и подршке како мом клубу тако и осталим монархистичким удружењима, а посебно бих истакао удружење Краљевина Србија.

Проблеми економске природе су ти који највише тиште наше грађане, те гледано с’ те стране, питање облика владавине није примарно, ипак, постојили ли веза између ове две премисе ?

Наравно економска криза узима свој данак, али ипак постоји веза, дугогодишња политичка нестабилност ствара све јаснију слика да највећу одговорност за ситуацију сноси облик владавине.


Како изгледа концепт парламентарне монархије за коју се залажете и који су најважнији сегменти због којих је он бољи за Србију од актуелног уређења ?

Пре свега бих напоменуо да актуелно уређење није природно окружење за Србију, тако смо ми у сустини до данашњих дана имали  републиканску монархију у Србији. Пример Јосипа Броза, доживотног маршала , као и досадашње председнике где су грађани бирањем преседника аутомацки бирали и скупштинску већину. Оно што би монархија донела, то је тај нама преко потребан континуитет политике, ефекат  позитивне политичке конкуренције био би видљив брзо. Инструменти модерног парламентарног система у коме је једнодома народна скупштина као представник српског народа и свих грађана, као и области, носилац уставотворне и законодавне власти, а затим и парламентарне контроле над егзекутивом. Краљ је шеф државе и највиши представник земље у међународним односима. Ограничена власт краља у духу, и по правилима уставне парламентарне монархије типа западноевропских земаља, неспорно висок ауторитет краља као симбола јединства и трајности државе, као и његова надстраначка позиција, што омогућавају му улогу арбитра и помиритеља у политичком животу земље и сигуран су залога оживљавања демократске традиције у Србији. Управо овај облик владавине даје  нам преко потребну стабилност, која представла  предуслов свега осталог.

ПРОГРАМ УДРУЖЕЊА КЛУБА МОНАРХИСТА

“Клуб Монархиста“ жели јаку, стабилну, просперитетну, успешну и свуда у свету признату и цењену државу, под називом Краљевина Србија, на челу са народном династијом Карађорђевић, потомцима Вожда Карађорђа оснивача и борца за модерну Српску државу. Земљу којом ће се поносити сваки њен грађанин који у њој живи.

Револуција која је спроведена после другог светског рата била је негација правног и демократског поретка. Систем који је више од пола века стваран на погрешним основама не може се изменити у кратком року, зато се залажемо за обнову уставне парламентарне Монархије. Враћањем династије Карађорђевић на челу државе исправио би се део историјске неправде која је учињена грађанима Србије 29 новембра 1943.

Клуб Монархиста је за корените промене старог и институционално стабилизовање новог друштвеног уређења, заснованог на принципима парламентарне демократије, истинском патриотизму, владавини права и тржишној привреди. Оно што би Монархија донела су политичка уверења која су изнад вођа, изнад групних и појединачних интереса и изнад дневне политике.

Желимо стварање државног уређења које гарантује сва људска и политичка права свим грађанима Србије, без обзира на њихову националну и верску припадност, расу, пол, језик, имовно стање, неко лично својство, политичка и друга опредељења. Желимо једну модерну европску Краљевину.

Залажемо се да оружане снаге остану изван сваког политичког и идеолошког утицаја, да буду под цивилном контролом парламента, а њихов врховни комадант буде Краљ.

Одлучно смо против свих видова реваншизма и освете према представницима претходног режима. Сматрамо да је национално помирење неопходно да би се успоставило демократско друштво, што не ослобађа кривичне и других видова одговорности све оне који су деловали незаконито и против интереса народа и државе.

Сматрамо да једино демократско уређење обезбеђује услове да српски народ и сви грађани који у нашој земљи живе остварују свој пуни културни, привредни, духовни и национални развитак.

Клуб Монархиста не жели револуцију већ ЕВОЛУЦИЈУ И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ИСКОРАК ПРЕМА БУДУЋНОСТИ, БОЉИТАК КАКО ЗА НАС ТАКО И НАШИХ ПОТОМАКА И ДОСТОЈАНСТВО НАШИХ ПРЕДАКА.

ДА БИ СЕ ОВАЈ ПРОГРАМ ОСТВАРИО ТРЕБА ИМАТИ ВЕРЕ У СВОГ КРАЉА И У СВОЈУ ОТАЏБИНУ И ЈЕДИНСТВО СВИХ МОНАРХИСТА КАКО ПОЈЕДИНАЦА ТАКО И ОРГАНИЗАЦИЈА И АСОЦИЈАЦИЈА

КРУНА СПАЈА

Најчешће замерке људи по питању монархије су те да Престолонаследник Александар не говори добро наш језик ?

Није згорег напоменути да је и Јосип Броз лоше говорио наш језик, такође и Краљ Петар I. Престолонаследник говори Српски, изванредно Енглески, Шпански, Француски, Арапски и служи се Немачким, и можемо бити само поносни том чињеницом. Наравно, много је важније шта говори него како.


Када се први пут у овом веку појавила идеја повратка монархији, замерка је била да је то „застарело уређење“, те да нема забележених случајева у свету да је нека држава, у скоријој прошлости променила облик владавине ?

Може се рећи да је првим доласком Престоланаследника Александра II  већ давне 1991 И његовог кратког  боравка у земљи  озбиљније зачета идеја обнове монархије у Србији. Противници монерхије воле да кажу да је монархија застарело уређење. Доказ да то није тако су Европске монархије које су једне веома уређене државе, са својим интегритетом и традицијом а монарси су чувари и гаранти тога. Имамо  пример у скоријој прошлости промене облика владавине  то је Шпанија, она је излазила из периода Франкове диктатуре, била у тешкој и безизлазној ситуациј,и као и Србија, и на периферији Европе. Тој земљи је, као и данас Србији, био потребан прелазни период изласка из најтежег периода у историји. Шпанија је веома мудро за то искористила институцију монархије и показало се веома успешно.


Део историчара и противника монархије, истиче често скретање владара из династије Карађорђевић као апсолутизму ?

Пре свега морам нагласити да ја нисам историчар, а ово као следећих пар питања су везана за историју, ја ћу покушати дати краће  одговоре као свој став. Краљ Југославије, био је млађи син Петра И, Краља Србије и Југославије. Још 1909. је проглашен за Престолонаследника, а 1914. године вршио је краљевску власт као регент, уместо старог и оболелог оца. Већ тада је показивао тежњу ка апсолутизму. Краљ Југославије био је од 1921. до 1934. године. За време своје владавине спроводио је најпре прикривену, а од 1929. и отворену диктатуру. Мада може се рећи да су унутрашње политичке околности  убиство Стјепана Радића у Скупштини, затим може се рећи изнуђено доношење шестојануарске диктатуре. Такође, чињеница је да је Краљ Александар И имао велики утицај и углед како у Европи тако и у свету и као што знате 1934 Краљ Александар је убијен у Марсеју .. то јасно говори колико је и Србија била утицајна земља на челу са Краљем Александром И .


Иако Југославију многи повезују са Југославијом после 1945. године, Југославија је настала 1918. године, а ујединитељ је био Краљ Александар I. Може ли се рећи да је то био погрешан потез ?

После свега што нам се издешавало, и једне временске дистанце постоји утисак да је то био погрешан потез, али у оном тренутку“Версајски уговор“ из 1918. године, дакле из времена када је оснивана југословенска држава и када је Србија тражила за себе права, као земља савезница, довео је до следећег: Хрватима, Албанцима, босанским муслиманима и свима који су ушли у састав нове југословенске државе – а који су говорили „имамо и ми своје традиције, желимо ова или она права’“ – Срби су сваки пут одговарали: „Али ми смо ратовали, борили смо се, све смо жртвовали, а Ви нисте“. Србија је била разорена током балканских ратова, а претрпела је још већа разарања током првог светског рата и Срби су стварно осећали да имају право да одреде шта је шта.“ Споразум из 1919. године створио је нову југословенску државу, као краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, дефинишући је другим речима као словенску државу, под водјством Срба , мислим да у том тренутку то није био погрешан потез, а каснији след историјских догађања је нешто као виша сила …. то се тада није могло знати.


Краљевина СХС, а потом и Краљевина Југославија, да ли је то била: жеља проистекла из амбиције, потреба за св становнике или нужност узрокована међународном политичком ситуацијом у том периоду ?

Може се рећи историјска нужност … једноставно морате бити актер у политичким дешавањима, једноставно то је тако.


Још један осврт на историју. У модерној историји Србије као монархије, на њеном челу биле две династије, Обреновић и Карађорђевић. Иако друга династија практично не постоји, нема директног налседника круне, можемо се, кроз једно питање, осврнути и на тај однос. Може ли се рећи да су Карађорђевићи увек били склонији ратовању, док су Обреновићи били ближи решењу ситуације кроз преговоре ?

Природно да су се разликовале по многим питањима али је ипак све то у сфери историјских догађаја и изнуђених потеза. Слику коју сада имамо,, после једне дуже временске дистанце је једно а бити судионик историјског догађаја је нешто сасвим друго .


Има ли још увеј смисла прича о две династије, када практично само једна још постоји ? да ли је однос Обреновића и Карађорђевића још један пример трагичних подела код нас ?

Историјске чињенице потврђују постојање подела у Срба као да је то део нашег бића (наравно неке су биле и трагичне), али то не мења чињеницу да је сада остала и опстала једина династија Карађорђевића на челу са Престолонаследником Александром II.


Колико је реалан повратак монархије у Србију ?

Може се рећи да је реалан ! Али наравно није довољна само та реалност, мора се доста радити на идеји повратка монархије. Пре свега монархисти Србије морају да објасне шта је то што монархија нуди, зашто је монархија природно окружење за Србију, које су то предности које би нам монархија данас донела. Опет кажем, многе нације биле би срећне и поносне да имају своју династију … ми је имамо ! Истакао бих став светског стручњака за брендирање нације Сајмон Алконт, који сматра да је Србија једна од земаља у којој је највећа вероватноћа да се обнови монархија.


Постоји ли подршка таквој идеји у иностранству, на дворовима других држава, односно монархија ?


То је пре свега унутрашње питање , мислим да се ниједна Европска монархија не би противила, као ни Америка што је веома важно!