Укупно приказа странице

Translate

субота, 15. децембар 2018.

Принц Стефан Карађорђевић крштен у Цркви Светог Андреја





Принц Стефан Карађорђевић крштен у Цркви Светог Андреја

Данас, 15. децембра 2018. Патријарх српски Иринеј крстио је Његово Краљевско Височанство Принца Стефана Карађорђевића у Дворској капели у Београду. ЊКВ Принц Стефан, први Карађорђевић рођен на тлу Србије после 95 година.
Принц Стефан крштен је водом из Дунава, Мораве и Дрине а око врата му је стављен дар Хиландарског Игумана, крстић од хиландарског маслиновог дрвета освештан на делу Часног крста на коме је разапет Исус Христос, а који је Свети Сава пре осам векова донео у Хиландар из Никеје. Принц Стефан био је обучен у одело које је на свом крштењу носио његов прадеда Краљ Петар II







четвртак, 13. децембар 2018.

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ СВ. АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ - ROYAL FAMILY CELEBRATES PATRON SAINT’S DAY OF ST. ANDREW THE FIRST CALLED


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II





Краљевска породица Србије данас је прославила своју крсну славу – Св. Андреја Првозваног, у Краљевском двору у Београду.

Домаћини су били Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, заједно са својом породицом – Принцом Филипом, Принцезом Даницом, Принцом Стефаном и Принцом Александром, а прослави су присуствовали верски великодостојници, чланови Саветодавних тела Круне, као и пријатељи Краљевске породице.

Његова Светост Патријарх Иринеј служио је свету литургију у Дворској капели, посвећеној Св. Андреју Првозваном, заједно са свештенством београдско-карловачке митрополије.
После литургије, Његова Светост Патријарх Иринеј обавио је и чин резања славског колача у Плавом салону Краљевског двора.

„Његова Светост Патријарх Иринеј, ове године поново нам је указао част служећи литургију у Дворској капели на нашу крсну славу, Св. Андреја Првозваног. Хвала Вам на томе, Ваша Светости. На дан славе, ми Срби увек се сетимо шта се све десило у претходној години. Оно што је нама донело највећу срећу било је рођење нашег унука Стефана, чијем се предстојећем крштењу веома радујемо. Принц Стефан је седма генерација Карађорђевог потомства, и ја сам изузетно срећан што се наша породица подмладила. На младима свет остаје, а на нама је да учинимо све да им га оставимо у миру и слози. Свима вама и свим грађанима Србије желим добро здравље, веру, стрпљење и мудрост“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

Овом приликом Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара поклонио је Краљевској породици три аутентична крстића, од хиландарског маслиновог дрвета, од шкољке из охридског језера и од сребра. Сва три су освештана на делу Часног крста на коме је разапет Исус Христос, а који је Свети Сава пре осам векова донео у Хиландар из Никеје. Један од крстића намењен је предстојећем крштењу Њ.К.В. Принца Филипа, а друга два крштењима будућих чланова Краљевске породице.

Прослави крсне славе Краљевске породице присуствовали су и г-дин Милан-Циле и г-ђа Беба Маринковић, родитељи Њ.К.В. Принцезе Данице, г-ђа Бети Румелиотис, сестра Њ.К.В. Принцезе Катарине, епископи Српске православне цркве Лаврентије, Атанасије, Јован и Доситеј, мутфије бачки и нишки Исламске заједнице Србије, римокатолички надбискуп Београда Монсињор Станислав Хочевар, Велики Рабин Исак Асиел, капелан Англиканске цркве отац Робин Фокс и многи други уважени гости.

Краљевска породица са радошћу очекује крштење Принца Стефана у суботу 15. децембра, такође у Дворској капели Св. Андреја Првозваног.

ROYAL FAMILY CELEBRATES PATRON SAINT’S DAY OF ST. ANDREW THE FIRST CALLED

The Royal Family of Serbia celebrated today its Patron Saint’s Day – St. Andrew the First Called, at the Royal Palace in Belgrade.

The hosts are Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, together with their family – TRH Prince Philip, Princess Danica, Prince Stefan and Prince Alexander, and the celebration at the Palace was attended by the religious leaders, members of the Advisory Bodies of the Crown, as well as by the friends of the Royal Family.

His Holiness Patriarch Irinej of Serbia officiated the Holy Liturgy in the Royal Chapel dedicated to St. Andrew the First Called, together with the clergy of the Belgrade – Karlovac Diocese. After the liturgy, the act of cutting the “Slava” cake in the Blue Salon of the Royal Palace was also performed by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia.

“His Holiness Patriarch Irinej, this year again, has honored us by officiating at the Royal Chapel on the day of our Patron Saint, Saint Andrew the First-Called. Thank you for that, Your Holiness. On the day of our Slava, we Serbs always remember what happened in the previous year. What brought us most happiness was the birth of our grandson Stefan. We look forward to his entry into orthodoxy, his christening. Prince Stefan is the seventh generation of Karadjordje’s descendants, and I am immensely happy that our family has rejuvenated. The young shall inherit the world, and it is up to us to do everything to leave them the legacy of peace and harmony. To all of you here, and to all citizens of Serbia, I wish good health, to have faith, patience and wisdom”, said HRH Crown Prince Alexander.

On this occasion, Archimandrite Metodije, prior of the Hilandar monastery, donated to the Royal Family three authentic crosses, made of the Hilandar olive tree, of the shell from the Ohrid Lake and of silver. All three were consecrated on the piece of the Holy Cross on which Jesus Christ was crucified, which Saint Sava had brought to Hilandar from Nicea eight centuries ago. One of the crosses is dedicated to the forthcoming christening of HRH Prince Philip, and the other two for the future members of the Royal Family.

The celebration of the Royal family’s Patron Saint’s Day was also attended by Mr. Milan-Cile and Mrs. Beba Marinkovic, the parents of HRH Princess Danica, Mrs. Betty Roumeliotis, sister of HRH Crown Princess Katherine, Serbian Orthodox Church Bishops Lavrentije, Atanasije, Jovan and Dositej, Islamic community of Serbia Mufti of Bačka and of Niš, Roman Catholic Archbishop of Belgrade Monseigneur Stanislav Hocevar, the Great Rabi Isak Asiel, Anglican Church chaplain Fr. Robin Fox, and many other distinguished guests.

The Royal family is looking forward to Prince Stefan’s christening on Saturday 15 December, also at the Royal Chapel of St. Andrew the First-Called.



Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

КЛУБ МОНАРХИСТА КРАЉЕВСКОЈ ПОРОДИЦИ КАРАЂОРЂЕВИЋ ЖЕЛИ СРЕЋНУ СЛАВУ СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ






Српска православна црква и њени верници славе празник светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.

Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Карађорђевића.

Слава Карађорђевића од Првог српског устанка

Породица Карађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који је до тада славио светог Климента.

Карађорђе се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Петар II Карађорђевић је ту традицију породице наставио као краљ Србије уз благослов митрополита Михајла.

Свети Андреј је апостол Цариграда и Русије, а био је и патрон Руског царства и дома Романових.

Према предању, свети Андреј је био старији брат апостола Петра и ученик светог Јована Крститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.

Владика Николај Велимировић описао је у свом "Прологу" страдање на крсту и првоапостола који до последњег даха није одустајао од хришћанских поука народу који му је долазио на поклоњење.

Преминуо је 62. године, његове мошти пренете су у Цариград, а потом, како је записано, глава светитеља је пренета у Рим, а једна рука у Москву.


СПЦ слави светог Андреја сваке године 13. децембра по новом календару, односно 30. новембра по Јулијанском и свом богослужбеном календару.



Свети Андреј Првозвани, апостол Христов, син једног Jeврејина по имену Јоне, а брат светог врховног апостола Петра, бејаше из града Витсаиде. Презирући таштину овога света, и претпостављајући девство браку, Андреј се не хте женити, него чувши да свети Јован Претеча проповеда на Јордану покајање, остави све, оде к њему, и постаде његов ученик. Затим када свети Претеча, указујући на Исуса Христа, рече: "Гле, јагње Божије!" (Јн. 1, 36) свети Андреј заједно са другим Претечиним учеником, кога сматрају за светог евангелиста Јована, остави Крститеља и следова Христу. Он нађе брата свог Симона (Петра), и рече му: "Ми нађосмо Месију - Христа", и доведе га к Исусу (Јн. 1, 41-42). После тога када он с Петром ловљаше рибу покрај мора Галилејског, и Исус их позва говорећи: "Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи", тада Андреј на позив Господњи одмах остави мреже и са својим братом Петром оде за Христом (Мт. 4, 18-20). Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. А када после Господњег страдања, васкрсења и вазнесења свети Андреј прими, као и остали Апостоли, Духа Светога сишавшег на њега у виду огњеног језика, и када се коцком одређиваху земље, њему падоше земље: Витинија и Пропонтида са Халкидоном и Византијом, Тракија и Македонија, које се простиру до самог Црног Мора и Дунава, а такође и Тесалија, Елада, Ахаја, Аминтин, Трапезунт, Ираклија и Амастрида.

Ове покрајине и градове свети Андреј пропутова проповедајући Христа, и у сваком граду претрпе многе невоље и страдања; укрепљаван свемоћном помоћу Христовом, он с насладом трпљаше све муке за Христа. Но нарочито у граду, званом Синоп он доживе силне муке: тамо га на земљу бацаху, за руке и ноге вуцијаху, моткама га бијаху, камење на њега бацаху, прсте и зубе му чупаху; но он, благодаћу Спаса и Учитеља свог би одмах исцељен од рана, и показа се опет читав и здрав.

Отишавши одатле, он прохођаше друге крајине: Неокесарију, Самосат, Алану, постојбину Абаска, завичај Зига, покрајину Босфорина. Затим он отпутова у Тракијски град Византију, где он први проповеда Христа и, научивши многе, постави презвитере Цркве: за епископа Византије он рукоположи Стахија, кога свети апостол Павле опомиње у посланици Римљанима (Рм. 16, 9). Сам пак он, носећи у благовешћењу Христовом апостолске подвиге и страдања, обилажаше Понт, Црноморско приморје, Скитију и Херсоните. По промислу Божјем он дође и до реке Дњепра, у Руској земљи,[ и зауставивши се код Кијевских гора он преноћи. А изјутра уставши од сна он рече својим ученицима: Видите ли ове горе? Верујте ми, на њима ће засијати велика благодат Божија, и биће овде велики град, и Господ ће многе цркве подигнути ту, и светим крштењем просветити сву земљу Руску".

Узишавши на горе, свети апостол их благослови и пободе крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и горње градове руске, где се сада налази велики Новгород, а посетивши још и Рим, он се врати у грчку крајину Епир, и поново дође у Тракију, утврђујући хришћане и постављајући им епископе и учитеље.

Пролазећи многе земље, свети апостол Андреј стиже на Пелопонез, и ушавши у Ахајски град, звани Патре, он се заустави код неког честитог човека, по имену Сосија. Он тешко болесног Сосија подиже са болесничког одра и оздрави га, и после тога обрати ка Христу сав тај град Патре. У то време поверова у Христа и жена царског намесника, антипата Егеата по имену Максимила, ослободивши се тешких окова болести и добивши брзо исцељење. И мудри Стратоклије, брат антипатов, и многи други разноврсни болесници оздравише полагањем руку на њих од стране светог апостола.

Због тога антипата Егеата обузе страховит бес и oн, ухвативши светог апостола, распе га на крсту, о чему презвитери и ђакони земље Ахаје написаше овако:

"Ми, сви презвитери и ђакони Цркава Ахаје, пишемо о страдању светог апостола Андреја, које својим очима видесмо, свима Црквама што су на истоку и западу, на северу и југу. Мир вама и свима који верују у Јединога Бога, у Тројици савршенога: истинитога Оца нерођенога, истинитога Сина рођенога, истинитога Духа Светога који исходи од Оца и почива на Сину. Тој се вери ми научисмо од светог Андреја, апостола Исуса Христа, чије страдање, које ми лично посматрасмо, ево и описујемо.

"Антипат Егеат, дошавши у град Патре, поче приморавати верујуће у Христа да идолима принесу жртве. Свети Андреј, ступивши пред њега, рече: Ти, судијо људи, требало је да познаш свога Судију који је на небу, и познавши Га да My ce поклониш, и поклонивши се истинитоме Богу, да се одвратиш од лажних богова. - Егеат му рече: Јеси ли ти тај Андреј који руши храмове богова и приволева људе на ту мађионичарску веру која се недавно појавила, а коју римски цареви наредише да се истреби? - Свети апостол одговори: Римски цареви још нису познали то, да је Син Божји, дошавши ради спасења рода људског, јасно показао да ти идоли не само нису богови него су нечисти бесови, и непријатељи роду људском, који уче људе да разгневљују Бога и да Га одвраћају од себе, да их Он не би слушао. А кад се разгневљени Бог одврати од људи, онда их беси поробљују себи, и обмањују их дотле док душе њихове не изађу из тела обнажене, не носећи са собом ништа друго осим грехова својих. - Егеат рече: Када те бабске и штуре речи ваш Исус проповедаше, Јевреји Га на крст распеше. - Свети Андреј одговори: О, када би ти пожелео да познаш силу крста! како Саздатељ рода људског, из љубави Своје према нама добровољно претрпе крст, јер Он и време страдања Свог знађаше, и тридневно васкрсење Своје прорече, и на последњој вечери седећи с нама обавести нас о Своме издајнику, казујући будућност као прошлост, и добровољно отиде на оно место, на коме имађаше бити предан у руке Јеврејима.

"Чудим се теби, човеку мудром, рече Егеат, да ти последујеш Ономе, за кога признајеш да је био распет на крсту, свеједно на који начин, добровољно или невољно. - Свети апостол одговори: Велика је тајна светога крста; и ако хоћеш да је чујеш, ја ћу ти је казати. - Егеат узврати: To није тајна него казна за злочинце. - Свети Андреј одговори: Та казна је тајна људског обновљења, само изволи да ме стрпљиво саслушаш. - Саслушаћу те стрпљиво, рече царски намесник; али ако не урадиш оно што ти наређујем, ти ћеш ту исту тајну крста искусити на себи. - Апостол на то одговори: Када бих се бојао крсне смрти, онда ја никада не бих славио крст. - Намесник узврати: Као што по безумљу свом хвалиш крст, тако се по дрскости својој не бојиш смрти. - Свети апостол одговори: He бојим се смрти не no дрскости него по вери, јер смрт преподобних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Стога хоћу да саслушаш што ти будем рекао о тајни крста; и да познавши истину поверујеш; и да поверовавши нађеш душу своју. - Егеат на то рече: Налази се оно што је изгубљено, што је пропало. Зар је душа моја пропала, те ти налажеш да је пронађем вером, не знам каквом? - Свети Андреј одговори: To је оно чему се ти имаш научити од мене; ја ћу ти показати у чему је погибао душа људских, .да би ти могао познати спасење њихово, извршено крстом. Први човек је увео смрт дрветом преступа, и требало је роду људском да дрветом страдања смрт буде уништена. И као што први човек, који дрветом преступа уведе смрт, беше саздан од чисте земље, тако је било потребно да се од чисте Дјеве роди Христос, савршени човек, уједно и Син Божји, који је саздао првога човека, да би Он обновио вечни живот, изгубљен од свих људи; и као што први човек сагреши раширивши ка дрвету познања добра и зла руке, тако је било потребно за спасење људи да Син Божји рашири на крсту руке Своје због неуздрживости руку људских, и због слатке хране од забрањеног дрвета окуси горку жуч; и да Он, узевши на Себе смрт нашу, подари нам Своју бесмртност.

"Егеат рече на то: Те речи ти причај онима који ће те послушати. Но ако ти не послушаш моје наређење, и ако не хтеднеш принети жртву боговима, ја ћу те прво моткама тући, па ћу те онда распети на крст који ти хвалиш. - Свети апостол одговори: Ја сваки дан приносим Јединоме, Истинитоме и Свемогућноме Богу не дим ваших кађења, не месо воловско, не крв јарчију, него пречисто Јагње које је принело Себе на жртву на олтару крсном. Сви верујући људи причешћују се Пречистим Телом Његовим и пију Крв Његову; ипак ово Јагње пребива читаво и живо, иако се истински коље; и сви истински једу Тело Његово и пију Крв Његову, па ипак, као што кажем, Оно свагда пребива читаво и пречисто и живо.

"Егеат упита: Како то може бити? - Свети Андреј одговори: Ако хоћеш да дознаш, ти постани ученик, да би научио оно о чему питаш. - Егеат на то рече: Ја ћу то учење изнудити од тебе мукама. - Свети апостол одговори: Чудим се да ти, мудар, говориш бесмислице, јер да ли можеш, подвргавајући ме мукама, сазнати од мене тајне Божије? Ти си чуо о тајни крста, чуо си и о тајни жртве. Ако поверујеш да Христос Син Божји, распет од Јевреја, јесте истинити Бог, онда ћу ти ја објаснити како Он, ма да убијен, живи, и како Он, иако принесен на жртву и једен, пребива читав у Царству Своме. - Егеат на то примети: Ако је Он убијен, и од људи једен, онда како Он може бити жив и читав. - Свети Андреј одговори: Ако будеш веровао свим срцем својим, онда ћеш моћи сазнати тајну ову; a ако не поверујеш, онда никад нећеш познати тајну ову.

"Тада царски намесник Егеат, разгневивши се, нареди да апостола вргну у тамницу. Када светитељ би вргнут у тамницу, к њему се из целе те земље слеже многи народ, са намером да убију Егеата а светог апостола ослободе из тамнице. Но свети апостол их задржа, саветујући им и говорећи им: He претварајте мир Господа нашег Исуса Христа у ђаволски метеж: јер Господ наш, предат на смрт, показа свако трпљење, не противречаше, не вапијаше, нити се чу глас Његов на улицама. Стога ћутите и ви, и будите мирни. He само не стварајте препреке моме мучеништву, него се и сами, као добри подвижници и војници Христови, спремајте да трпељиво поднесете на телу свом свемогућа мучења и ране. Јер ако се треба бојати мука, онда се треба бојати оних који немају краја, а застрашивања људска и претње слични су диму, изненада се појављују и ишчезавају. И ако се имамо бојати страдања, онда се треба бојати оних која почињу тако да никада им не буде краја. Јер временска страдања, ако су мала, лако се подносе; ако су пак велика, онда, изгнавши брзо душу из тела, сама се завршавају. Но љута су она страдања која су вечна, тамо где је плач непрестани, и јаук, и ридање, и бесконачне муке. Зато будите готови на то, да временским мукама пређете к вечној радости, где ћете се веселити, свагда цветати и свагда царствовати са Христом.

"Тако поучавајући људе, свети Андреј проведе сву ноћ. Изјутра пак царски намесник Егеат седе на судишту; и пославши по светог Андреја изведе га преда се, и упита: Јеси ли решио да оставиш безумље и да не проповедаш Христа, да би се могао веселити с нама у овом животу? Јер велико је то безумље ићи добровољно на муке и огањ. - Свети Андреј одговори: Ја ћу се моћи веселити с тобом, када ти поверујеш у Христа и одбациш идоле; јер Христос ме посла у ову земљу, у којој My стекох не мало људи. - Егеат рече: Ја те приморавам да принесеш жртве зато, да би обманути тобом напустили твоје бесмислено учење и принели боговима угодне жртве, јер нема у Ахаји града у коме нису опустели храмови богова. Стога сада треба да се поштовање богова обнови преко тебе, да би оне које си ти разгњевио, ти и умолио, те да би и ти пребивао у пријатељској љубави с нама. Ако не, онда ћеш за срамоћење богова примити разне муке и бићеш распет на крсту који ти величаш.

"На то одговори свети Андреј: Чуј, сине смрти, и сламо припремљена за огањ вечни! послушај мене, слугу Господњег н апостола Исус Христовог! до овог тренутка ја разговарах с тобом кротко, желећи да те научим светој вери, да би ти, као разуман човек, познао истину и, одбацивши идоле, поклонио се живећем на небесима Богу. Али пошто ти остајеш у своме сраму и сматраш да се ја бојим твојих мучења, онда измисли најстрашнија мучења за мене, јер ћу ја утолико милији бити Цару моме уколико теже муке претрпим за Њега.

"Тада царски намесник Егеат нареди да светог Андреја повале и бију. И када се седам пута изменише по тројица оних који га бијаху, свети апостол би подигнут и приведен к судији Егеату. Судија му рече: Послушај ме, Андреје, и не проливај узалудно крв своју; јер ако ме не послушаш, распећу те на крст. - Свети Андреј одговори: Ја сам слуга крста Христова, и желим крсну смрт. Ти пак можеш избећи вечне муке, ако, испитавши моје трпљење, поверујеш у Христа; јер мене више боли твоја вечна погибао него моја страдања: моја страдања окончаће се за један или, највише, два дана, а твоје муке и после хиљаду година неће имати краја. Стога не умножавај себи муке и не запаљуј себи вечни огањ.

"Разгневљен, Егеат нареди да светог Андреја распну на крст, привезавши му руке и ноге: јер не шћаше Егеат да га клинцима прикује, да не би апостад брзо умро, него да би се привезан мучио што више. А кад мучитељеве слуге вођаху светог Андреја на распеће, стече се народ вичући: Шта сагреши човек праведни и пријатељ Божји? зашто га воде на распеће? - A свети Андреј мољаше народ да му не ометају страдање. И весело иђаше на муке, не престајући учити народ. А када се приближи месту на коме је имао бити распет, он издалека угледавши крст спремљен за њега, кликну громким гласом:

"Радуј се, Крсте, телом Христовим освећени, и удовима Његовим као бисером украшени! Док Господ не би распет на теби, ти бејаше страшан људима, а сада си мио и са жељом приман, јер верници знају какво ти весеље садржиш у себи, и каква је награда спремљена за тебе. Стога неустрашиво и с радошћу идем к теби, а ти ме с весељем прими, јер сам ученик Онога који је висио на теби. Прими ме, пошто сам те свагда волео и жудео да га загрлим, о добри Крсте, ти си од тела Господњег стекао красоту и благољепије; одавно за тобом чезнем, усрдно те љубим, непрестано те иштем. И једва те ево нађох, спремљеног по жељи срца мог. Хајде, узми ме од људи и предај ме Учитељу моме, да би ме тобом примио Онај који ме је искупио тобом".

"Говорећи то, он скиде одело са себе и даваше га мучитељима. Они га подигоше на крст, привезавши му конопцима руке и ноге, распеше и обесише. Око њега стајаше много народа, око двадесет хиљада душа; међу њима беше и брат Егеатов Стратоклије, који заједно с народом викаше: Неправедно страда овај свети човек! - А свети Андрејв укрепљаваше хришћане и саветоваше им да трпе временска мучења, учећи их да је свако мучење ништа према награди која се добија за њега.

"Потом сав народ јурну к дому Егеатову, вичући и говорећи: He треба тако да страда човек свет, честит, учитељ добар, благ, кротак и мудар, него га треба скинути с крста, јер он, други дан висећи на крсту, не престаје учити правди. - Тада Егеат, побојавши се народа, одмах похита с њима да апостола Андреја скине с крста. А свети Андреј, угледавши Егеата, рече: Зашто си дошао, Егеате? Ако хоћеш да поверујеш у Христа, теби ће се, као што ти обећах, отворити врата благодати. Ако си пак дошао само ради тога да ме скинеш с крста, онда ја не желим, док сам жив, да будем скинут с крста: јер ја већ видим мога Цара, већ Му се поклањам, већ стојим пред Њим, но због тебе патим, јер тебе очекује припремљена ти вечна погибија. Стога се побрини о себи док можеш, да ти се не прохте почети онда када ти то буде немогуће.

Када слуге шћаху да га одвежу од крста, они га се не могаху дотаћи; но и многи други људи, једни за другима, покушаваху да га одвежу, али не могоше, пошто им се руке умртвљиваху. После тога свети Андреј ускликну громким гласом: Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!

Када свети Андреј говораше ово, њега обасја светлост с неба као муња, на очиглед свију, и блисташе око њега тако да смртном оку људском беше немогуће гледати на њу. Та небеска светлост обасјаваше га око по сата. И када светлост отиде, свети апостол испусти дух, и отиде у светлосном блистању да предстане Господу. А високог рода жена Максимила, која вероваше у Христа и живљаше целомудрено и свето, дознавши да свети Андреј отиде ка Господу, скиде са великом чешћу тело његово, помаза га скупоценим мирисима, и положи га у свом гробу, у коме је и сама имала бити сахрањена.

"Егеат пак, разгневљен на народ, мишљаше да му се освети и да јавно покажњава оне што устадоше на њега, а Максимилу шћаше да оптужи цару. Док он то смишљаше, изненада нападе на њега ђаво, и мучен ђаволом Егеат умре усред града. Када о томе обавестише његовог брата Стратоклија који вероваше у Христа, он нареди да га укопају, а сам не хте ништа узети од његовог имања, говорећи: He дај ми, Господе мој Исусе Христе, да се дотакнем ма чега од блага мога брата, да се не бих оскврнавио грехом његовим, јер он, љубећи пролазно имање, усуди се убити апостола Господњег.

"To се догоди у последњи дан новембра, у Ахаји, у граду Патри, где се молитвама светог апостола дају људима многа добра све до данас. Страх захвати све, и не бејаше ниједнога који не би веровао у Спаса нашега Бога, који хоће да се сви људи спасу и приведу у познање истине, коме слава кроза све векове. Амин".

Ево, све довде је опис страдања светог апостола Андреја, датог од презвитера и ђакона Ахајских.

Након пак много година мошти овог светог апостола Андреја пренесе у Цариград мученик Артемије по наређењу великога цара Константина, и оне бише положене заједно са светим евангелистом Луком и са светим Тимотејем, учеником светога апостола Павла, у пресветлом храму светих Апостола, унутар свештеног жртвеника.


Молитвама апостола Твога, Христе Боже, утврди у православљу вернике Своје, и спаси нас. Амин.

понедељак, 10. децембар 2018.

У Свету се данас обележава Дан људских права.




Која људска права постоје?

Људска права су урођена права и једнака су за све људе на свету. Сваки човек има право на њих само на основу свог “бивствовања као човека”, независно од његове појединачне припадности неком народу, независно од тога у шта он верује и независно од његовог пола. Због овог разлога људска права су неотуђива, што значи она увек важе и не могу никоме бити одузета. Њихова најважнија функција је да штите грађанина од државе.
Људска права обухватају много различитих области људског живота. Зато има смисла поделити их у више група:

1: Лична права

Прву групу чине тзв. лична права. У ова права спадају она права која би требала бринути о томе да човек као такав буде заштићен од напада сваке врсте и да његово људско достојанство остане нетакнуто. Пример за то је право на живот, што је основа за сва остала права, и право на слободан развој личности. Какво деловање имају лична права на наш живот, можемо видети и по томе да је и у овом веку, чак и у демократским земљама било дозвољено некога телесно казнити због прекршаја. Само пре десетину година било је чак сасвим нормално, да учитељ своје ученике због лошег понашања кажњава ударцима! Лична права су језгро људских права, њих налазимо у свим документима и каталозима о људским правима.

2: Политичка и цивилна права

Поред личних права другу групу чине политичка и цивилна, односно грађанска права. Она би сваком човеку требала гарантовати несметано учешће у политичком животу у оквиру његове заједнице, без страха да ће због тога бити неоправдано кажњен. На пример, слобода мишљења и слобода штампе овде играју важну улогу, јер се овде огледају ставови људи према њиховој власти и њихово задовољство њом. Међутим, уколико се ови ставови више не могу изрећи без цензуре, онда влада губи право да демократски заступа интересе њених грађана.

3: Социјална и економска права

Социјална и економска права чине следећу групу. Ова права пре свега треба да осигурају да сваки човек буде опскрбљен најмање основним стварима, да би, у најмању руку, могао преживети. Међутим, овим правима припада и право сваког човека на образовање. Ако полазимо од тога да животу достојанственом човека припада нешто више од само „не бити гладан“, онда је неопходно за свакога створити полазну основу, након које би нешто могао постићи.

4: Права треће генерације

Такозвана права треће генерације тек се однедавно убрајају у људска права. С једне стране ова права су права чињеница, које указују на то да људска права нису само пука институција, него да се она развијају и мењају, а са друге стране кроз ова права се препознају нови проблеми који угрожавају право на живот свих људи, те стога требају наћи своје место у каталогу људских права.
Поред права на развој, која би требала помоћи смањењу јаза који влада између беде и богатства широм света, у права треће генерације убрајају се, пре свега, права на заштиту околине. Ова права имају за задатак гаранцију да природни животни простори човека неће бити превише оштећени или чак потпуно уништени. Од Конференције на врху о заштити околине одржане у Риу 1992. године, права као што је људско право на здраву околину све више добијају на значају, посебно код долазећих генерација. Дакле, видимо да људска права нису установљена једном за сва времена, него да су управо довољно флексибилна да реагују на нове изазове као што су то глобални проблеми заштите околине.
Додуше, и права из две задње групе - често називана и "солидарна права"- нису неоспорна. Она се квалитативно разликују од права из прве две групе, која се могу увек и свуда одржати, на шта/што указује и следећи текст:
Од слома комунистичких режима и дискредитације идеја уређења, које су носили, смањиле су се и идеолошки преоштре контраверзе људских права. У први план у светском контексту дошле су контраверзе: Једна додирује питање нових, колективних категорија људских права, а друга проблематику универзалне обавезаности на идеју о људским правима с обзиром на разноликост светских култура. У области прве дискусије представници јужне хемисфере, али и "прогресивни" поборници људских права са севера покушавају убацити тзв. солидарна права у појам људских права. Ту, пре свега, спадају: право на мир, право на развој и право на чисту околину. Премда се ту ради о часним и важним политичким циљевима остало је спорно то, да ли се код ових колективних циљева може радити о једној једнако вредној категорији правних захтева као и код индивидуалних политичких права. Постулативна солидарна права су без изузетака одраз колективних стања и условљавају политичко деловање при чему се мора урачунати и неуспех. Али за филозофију идеје о људским правима било је стално на централном месту то, да људска права морају бити морална и стално правно одржива права сваког појединца која се у свакој држави морају испунити односно, одржати.
[Ludger Kühnhardt, Људска права, заштита мањина и национална држава у КСЗЕ процесу, у: Из политике и новије историје  47/1994, 13ф.]
Утврдили смо да се људска права мењају и прилагођавају. Научни истразивач предувета рата и мира Јохан Галтунг је нашао једну лепу метафору за овај процес:
Можда је овдје једна метафора од помоћи. 10. децембра 1948. године Општа повеља о људским правима, рођена од стране пуне Скупштине Уједињених нација угледала је светлост дана. Резултат одражава јеврејско-хришћанску културу укључујући тенденције те културе, да саму себе  посматра као универзалну. Узмимо ово као једну станицу код једне дуге, а могуће и бесконачне вожње аутобусом. Постоје још и друга таква станица. Нови путници улазе. У аутобусу долази до дијалога. Можда неки путници и изађу. Постоји још више таквих станица и нових повеља (декларација), при чему ове сваки пут одражавају дубљи и шири дијалог цивилизација. Свака култура даје нешто. Свака култура је захвална зато што су друге нешто допринеле. Свака култура осећа: "Ако нешто преузмеш од мене, и ја ћу се понашати одговарајуће". И како се путовање наставља сви ми постижемо успех састављен од искрене универзалности. Од једне универзалности као једног процеса који никад неће стати, а који обухвата све културе.
[Johan Galtung, Људска права - другачије гледана - , Frankfurt/Main 1994., 230ф]

Која је разлика између људских и основних права?
Људска права која су потекла из филозофије у 17. веку нашла своје место у државним Уставима као основна права. У одређеној мери она су преточена у чврсту форму и гарантована грађанима као конкретна основна права. Апстрактни човек - филозоф постао је конкретан грађанин уставотвораца. Основна права имала су функцију заштите грађана од државе и били су централни део владајуће мислилачке школе либерализма.
Дакле, можемо установити да се основна и људска права не разликују садржајно, него да је разлика много већа у формалном подручју. Основна права су права која свака држава гарантује својим грађанима и права која су садржана у Уставима појединих држава. По основу њих грађанин се може обратити суду. Људска права су у извесној мери основна идеја која лежи иза основних права. До средине нашег века у њима се изражавао морални захтев на права дефинисана државним редом, дакле, људска права су природна права. „Општом повељом о људским правима“ путем Уједињених нација филозофска идеја се покушава конкретизовати, а права се покушавају сместити под светска мерила као што је то урађено са основним правима на националном нивоу. Три степена развоја људских права од филозофске идеје преко остварења у основним правима на националном нивоу до покушаја глобалног остварења путем Уједињених нација.

Да ли су људска права и демократија повезани?

Видели смо да се људска права у модерним демократским Уставима прихватају као елементарна основна права. На то се надовезује питање, да ли су демократске структуре неопходни предуслови за реализацију људских права и достојанства човека? Или обрнуто, могло би се поставити питање: да ли је уопште могућа демократска држава без остварења људских права и достојанства човека? Следећи одломак из једне књиге наглашава уску и нераскидиву везу између демократије и људских права:

Људска права, расподела власти и демократија

Квинтесенција политичког просветљења новог времена је јединство људских права, расподеле власти и демократије. Реални учинак људских права претпоставља њихово правно важење, а оно претпоставља расподелу власти. Јер, једино онда када је државни моћник обавезан праву, може бити обавезан и људским правима. Али у систему расподеле власти он је обавезан праву, само ако егзекутивна власт не располаже правом нити га може кршити, само ако је та егзекутивна власт прописана од стране уставотвораца и законодаваца и само ако независне судије надгледају одржање права.

(...) Развој људских права има демократију за претпоставку, наиме слободу народа на самоопредељење својих закона и на јавну контролу сва три облика власти. Тако се затвара круг: Расподела власти и демократија произилазе из идеје људских права и завршавају у њој. Тројство људских права, расподеле власти и демократије чини једно правно-институционално јединство. Политичко остварење тог јединства је услов хуманости и правичности, слободе и достојанства сваког човека. Уколико један од елемената искочи из тог круга, престаје постојање и остала два.
[Martin Krile, Ослобођење и политичко просветљење. Пледоаје за достојанство човека, Freinburg 1980, 42]

Ко надгледа људска права?

На фудбалској утакмици постоје главни судија и два линијска судија, који брину о томе да се правила игре поштују. Наравно, они не могу спречити прекршаје, али главни судија према правилима игре може одредити казну за прекршаје, уколико је приметио њихово извршење. Уколико главни судија превиди неки прекршај, линијски судија му може скренути пажњу на њега, тако да он упркос свом превиду може одредити казну. Да би упозорио главног судију на превид, линијски судија маше својом заставицом. Он сам, дакле, не може одредити казну, његов задатак је да главном судији укаже на прекршај.
Главни судија има тежак задатак. Без обзира на то шта чини у сваком случају није омиљен код једног од два тима и код навијача тог тима. Често је у очима пораженог тима он „дежурни кривац“. Већ током саме игре њему звижде навијачи оба тима.
Наравно, фудбалска утакмица би била најбоља онда када би играчи сами од себе престали правити прекршаје, али је досадашње искуство показало да сами апели за Фаир-Плаy нису довољни.

У каквој вези то стоји са људским правима?

Најбоље би било када би сви људи и државе на свету поштовали основна правила игре, односно, када би се придржавали људских права. Све у свему и овде искуство показује да то, нажалост, није случај. Сами апели за поштивање људских права нису довољни. Због тога нам је – управо како је то случај са фудбалском утакмицом и надгледањем правила игре – у подручју политике потребан судија за надгледање људских права, и то судија којег ће подржавати линијски судија. Ко обавља ове дужности?
Судија су Уједињење нације (United Nations, UN), унија практично свих држава света основана 1945. године. Ова светска организација створена је након страхота Другог светског рата, да би преузела функцију очувања мира и поштовања људских права.
Под окриљем УН-а формулисана су,  и како смо сазнали,  формулишу се правила игре. Године 1948. државе које су заступљене у овој светској организацији усвојиле су „Општу повељу о људским правима“ која се од тада континуисано развија. Све у свему, овим можемо установити, да се УН врло добро сналазе као судија. Наравно, ни Уједињене нације — као ни фудбалски судија — не могу спречити да дође до прекршаја, дакле, да дође до кршења људских права, али могу покушати, колико год је то могуће, да делују против тих прекршаја. Тешкоћа која се појављује при томе је следећа: Уједињене нације не раде са обичним фудбалским играчима, него са сувереним државама. Због тога је УН-у много теже да очува правила игре.
При покушају испуњења свог задатка УН се сусрећу са истим проблемима као и главни судија у току фудбалске утакмице. Доношењем сваке одлуке УН бивају неомиљене код једне од умешаних страна, примају звиждуке углавном од свих и наравно, оне су „дежурни кривац“.
Након што смо сазнали ко је преузео тежак задатак судије, наравно, желимо сазнати ко подржава овог судију. Ко обавља дужност линијских судије, ко УН упозорава на прекршаје, док „маше својом заставицом“?
Ову дужност обављају међународне невладине организације (INGOs = International Non-Govermental Organizations). Оне одржавају мреже заштитника људских права свуда по свету и објављују извештаје о кршењу људских права, који су широм света веома цењени и од којих страхују многе владе. Ове организације користе интернет да би нечисте радње откриле јавности, јер је у мрежи немогућа цензура. Врло интересантне Онлине-понуде најважнијих ИНГОс требало би обавезно погледати.
Дакле, ове ИНГОс упозоравају на прекршаје, то је њихов најважнији задатак. Оне могу ставити владе држава под притисак кад им јавно предоче кршење људских права, али не могу за то одредити никакве санкције. Као и у фудбалу за то је задужен само главни судија, Уједињене нације.
Након што смо сазнали ко обавља дужности главног судије и линијских судија, бацимо кратак поглед, како то изгледа у појединачним случајевима. Како то УН – у сарадњи са ИНГОс које машу заставицама – надгледају људска права?
Међутим, поред ових посебно образованих група и остале институције УН-а баве се људским правима. Пример за то је УНИЦЕФ, у чије подручје деловања спадају права детета, којима ћемо се посебно позабавити.
Због кршења људских права могуће је некога извести пред суд. У случају појединаца за то су задужени посебно основани судови за ратне злочине. Уколико је прекршаје начинила држава, за њих је задужен међународни Трибунал у Ден Хааг-у.
Пошто се у оквиру УН-а налази толико различитих институција које се баве темом људских права, 1993. године уведена је функција Високог комесара за људска права.
Од 1997. године Марy Робинсон је на овој функцији. Њен задатак је да координише рад појединих институција. Осим тога она покушава што више људи и држава убедити у исправност идеје о људским правима. Дакле, у одређеној мери она рекламира људска права. Међутим, она је одговорна, уколико „реклама“ закаже. Она је први партнер за разговор у хитним случајевима кршења људских права. За ту прилику посебно је установљена врућа фаx-линија. 24 сата дневно на број у Швајцарској/Женева/41-22-917-0092 могу се јавити жртве и њихови ближњи да би добили помоћ од УН-а.


Повреде људских права

У приликама које се односе на људска правау Другом светском рату у оквиру Уједињених нација постигнути су  тако велики напреци, да за многе људе на свету људска права данас представљају нешто само по себи разумљиво. Кад такви људи чују о кршењу људских права од муке и тескобе помишљају на „трећи свет“ или на далеке диктатуре. Међутим, кршења људских права нису ограничена нити на континенте, нити на одређене политичке системе, друштвене норме или религије. Готово да не постоји држава у којој се у току једне године не деси нити једно кршење људских права.
Примери различитих врста повреда људских права у различитим земљама. Апартхеид-режим у Јужној Африци убраја се у широм света познате примере кршења људских права.

Шта су и како долази до повреде људских права?

Следећи исечак из једне књиге разуме повреде људских права као злочин над грађанином од стране државе и наводи инструменте који би могли помоћи при спречавању ове посебно тешке форме:
Појам повреде људских права је ништа друго до улепшани израз за најтеже злочине које држава врши над грађанином. Повреде људских права као злочини који се врше по налогу, са одобрењем, односно трпљењем или под заштитом владе угрожавају у највећој мери унутрашњи, као и спољнии мир сваке државе. Показало се да је због контроле монопола власти државе путем поделе власти на легислативну, егзекутивну и јудикативну као и путем слободних, општих и тајних избора који се периодично понављају створен један прикладан правно-државни инструмент. Државе у којима влада диктатура не познају овај инструмент, оне баш због тога повређују људска права и представљају генерално једну опасност за светски мир. Оне трују политичку климу у којој људска права и мир  имају слабе шансе за остварење.

[Helmut Frenz, Људска права — Захтев и стварност, у: Gisela Klent-Kozinоwski у.а. (Издавач), Право на постојање као човек, Baden-Baden 1988., 21]

Да ли су људска права само једна лепа идеја?

Ако већ има толико кршења људских права, указује ли то онда на то да су институције задужене да надгледају људска права заказале? Остају ли људска права само једна лепа идеја?
У одбрану одговорних институција овде најпре морамо рећи да би без њих било још више случајева кршења људских права и да већина тих прекршаја вероватно никад не би дошла на светло дана. УН-у и ИНГОс са којима УН сарађује морамо захвалити што уопће сазнамо о кршењима људских права. То је први важан корак да би се прекршаји спречили. Наравно, остаје још много тога да се уради. Ми смо тек на почетку делотворне и целокупне заштите људских права. Али, ако погледамо шта се све остварило од Другог светског рата – дакле, за релативно кратко време – онда можемо оптимистички посматрати будућност. Људска права су данас нешто више од пуке лепе замисли и много се ради на томе да што више људи ужива у њима.
При томе свему од одлучујућег значаја је да ми сви делујемо у смислу тог циља. На сваком од нас је да поштује људска права и достојанство људи који живе око нас, да бисмо на тај начин на самом почетку спречили кршење људских права. Свако од нас може дати свој допринос, у својој околини или учешћем, подржавањем или радом у кампањама INGOs.

субота, 3. новембар 2018.

Помен жртвама комунистичког терора. Лисичији поток 3. нов. 2018.




У  суботу 3. новембра  2018. на месту Лисичји поток у близини Белог двора у  Београду одржан је традиционални помен жртвама комунистичког режима у Србији.  Овде су након ослобођења Београда, припадници тајне полиције ОЗН ликвидирали више хиљада грађана Београда без икаквог суђења.


Помен је одржан  пред више стотина грађана уз присуство принцезе Јелисавете Карађорђевић, Матије Бећковића, Леона Којена, Танасија Узуновића и других јавних личности, представника парламнтарних странака(Жика Гојковић, Александар Чотрић, Андрија Младеновић, Бошко Обрадовић..) као и представника цркве. Службу је вршио протјереј- ставрофор др Саво Јовић и свештеници Београдско-карловачке архиепископије. Још једном је од организатора скупа i свештеника послата порука да невине жртве Београда траже спомен обележије.  Оволико интересивање и ентузијазам народа сведочи о томе да се ипак жртве комунистичког терора памте и да ћемо  истрајати у борби за правду и расветљавање истине поручио је др Саво Јовић.

Јелисавета Карђорђевић је поновила да је чесма коју је 1936. подигао њен отац Кнез Павле  у славу погубљеног Краља Александра у Марсјеу 1934 на неки начин остала место које је задржлао трагичну судбину оставши упамћемо по ликвидацијијама невиних људи.



Танасије Узиуновић је грађанима као глумац дочарао опис одвеђења на стрељање које је сјајно описао преживели свештеник Сава Банковић у књизи сећања У предворју пакла.
Леон Којен је подвукао да су злочини нешто што је било уткано у бољшевичку политичку културу. ,,На ликвидацијама испробавамо људе. Ко не може да стреља не може бити прави комуниста“ цитирао је један опис локалне ОЗНе за Младеновац




Матија Бећковић, је прочитао писмо подршке организаторима које је упутио ЊКВ Александар Карађорђевић. Такође је прочитао и  писмо Исидоре Секулић које представља њено виђење Краља Александра приликом ослобођења Београда новембра 1918. Указујући да се  и према њему српски народ лоше понео остављајући његов једини споменик у рушевинама у центру града и на 500 метара од Двора.




Присутним грђанима обратили су се још и председник Удружења жртава комунистичког режима Слободан Ђурић и др Срђан Цветковић који је напоменуо да је стање чесме и стање споменика жртвама стање нашег духа и сведочанство наших лоших нарави. ,Чесма је затрпана нашим насиљем, међусобним поделама, мржњом,  криминалом, корупцијом и лошим наравима које су се као и овај шут који видите  таложили деценијама. Онда кад себе очистимо, уредимо ово место а жртвама, направимо пристојан споменик . Онда ћемо заслужити да живимо боље.  И имати  морално право да питамо за бољи живот који ћемо заслужити.“

Осим помена и комемаративног скупа ове године је отворена и изложба о стрељаним у Лисичијем потоку са фотографијама жртава на оближњем зиду као и туристичка Инфо табла на српском и енглеском језику која обележава Краљеву чесму и споменик жртвама комуниситичког терора на улазу у сам спомен парк.

Организотори су поручили да ће се на овом месту окупљати и наставити даље радове на уређењу простора све док држава и град не преузму одговорнот  на себе за уређење спомен парка Краљева чесма и подизање споменика жртвама комуниситичког режима.



ЛЕОН КОЈЕН: ЧЕМУ ДАНАС СЛУЖИ ПРЕЋУТКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА?

У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар. Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопственог народа, да обележи стратишта какво је ово где сада стојимо и обавеже се да жртве комунистичког терора више никада неће бити препуштене забораву. Постоји скупштинска декларација о Сребреници, али нема таквог документа о Лисичјем Потоку и другим стратиштима расутим по Србији где су комунисти без суда убијали све оне за које су мислили да би им могли угрозити тек освојену власт.


Откуда то ћутање, откуда уверење да се стално може окретати глава од злочина оваквих размера? Откуда равнодушност према жртвама и болећивост према њиховим џелатима? Други европски народи који су имали несрећу да их пораз нацизма 1945. директно уведе у стаљинистичку диктатуру изнели су на видело крваво наслеђе комунизма чим су, после пада Берлинског зида, добили прилику да то учине. Само у Србији то се није догодило: овде се живи у скупој заблуди да се будућност једног народа може градити на историјским обманама, на остацима једне идеологије коју више нико не сме отворено да заступа али која се тим жилавије брани прећуткивањем истине.


Ни данас немамо исцрпне податке о броју жртава комунистичког терора 1944. и 1945. године, а вероватно их никада нећемо ни имати, јер су комунисти за многа места у Србији (пре свега за сам Београд) потпуно или делимично уништили спискове ликвидираних лица и тако сакрили од потомства бар део својих злочина. Али, мада све „Књиге стрељаних” нису сачуване, именом и презименом се зна за 60.000 убијених људи, мушкараца и жена, младих и старих, понегде и деце (уз чија је имена лаконски уписивано „Д. М.”, што је очигледно сматрано довољним образложењем). Злочин тих размера морао је бити пажљиво испланиран, а спровођен је у дело с посебном бригом да његови извршиоци буду индоктринирани тако да изгубе и последњи траг моралног осећања. „На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина који стоје на расположењу”, каже се у извештају једног Окружног партијског комитета посланом у Београд новембра 1944. године. „[Комунистичка] одлучност, револуционарност, бескомпромисност, мржња према непријатељу – изражава се ту најбоље. Ко не може да убије непријатеља, тај тешко и скоро никако не може бити комуниста.” Овде је, заиста, све речено. Воља за моћ лишена свих људских и моралних обзира код налогодаваца, слепа послушност фанатика код извршилаца – каква је разлика између ових убица „на левици” и Хитлерових или Павелићевих убица „на десници”?


Чему данас служи прећуткивање овог језивог злочина, његових размера и карактера, циљева његових твораца и побуда његових извршилаца? Друштво и народ који су немоћни да се суоче са прошлошћу немају на чему да граде будућност, јер свесно или несвесно остају заробљеници лажних митова, с којима је цивилизовани свет одавно раскрстио. Док у том свету нико више не  сумња да је леви тоталитаризам исто тако погубан и злочиначки као десни, у Србији се на сваки отворен помен комунистичког терора покреће тобоже „антифашистичка” пропагандна машинерија која треба да нас увери да су десетине хиљада невиних жртава биле само случајни „ексцеси”, а стратези и организатори терора у основи племенити визионари који су сањали о бољем друштву. Нимало случајно, за ту пропагандну машинерију често раде исти они људи који нас усрдно уверавају да Срби што пре треба да „промене свест” ако желе да имају било какву историјску перспективу – нимало случајно, јер је у оба случаја посреди иста врста идеолошке лажи, само што се она једном тиче прошлости а други пут будућности.


Ако нам заиста лежи на срцу будућност Србије, добробит и достојанство свих који у њој живе, наша је обавеза да учинимо све што можемо да недужне жртве комунистичког терора 1944. и 1945. године буду спасене од заборава – да се њиховим сенима поклонимо не само ми овде, него и српско друштво у целини, па и они који, на своју и нашу срамоту, о њиховом страдању данас не знају ништа. Тек тада може доћи до истинског праштања и помирења, који су предуслов суштинског оздрављења српског друштва и знак да ће оно умети да се врати најбољим традицијама српског народа.

(Реч на помену жртвама комунистичког режима 1944–1945. године, одржаном у Лисичјем Потоку 3. новембра 2018.) 

Извор: uimenaoda.net



петак, 12. октобар 2018.

КРАЉЕВСКИ ПАР И ПРОЈЕКАТ КЈУР ПОДРЖАВАЈУ ПРУЖАЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ СРБИЈИ - THE ROYAL COUPLE AND PROJECT C.U.R.E. SUPPORT THE DELIVERY OF MEDICAL RELIEF TO THE PEOPLE OF SERBIA


Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
_______________________________________________

The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II





Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су Седмом годишњем скупу на највишем нивоу „За здравље и наду“ у ЕКСДО центру у Денверу у Колораду, Сједињене Америчке Државе, који је организовао Пројекат Кјур. Циљ овог гала добротворног догађаја је да се прикупе средства за потребе глобалне здравствене заштите и да се подржи испорука медицинске опреме здравственим установама и пацијентима у Србији.

„Част нам је што смо на овом гала добротворном догађају са темом Лас Вегаса домаћини Њ.К.В. Престолонаследнику Александру и Принцези Катарини. Захвалан сам свим донаторима овог догађаја, а не могу довољно да захвалим локалној заједници што нам помаже да променимо свет промовисањем здравља и наде“, рекао је др Даглас Џексон, председник и извршни директор Пројекта КЈУР „Овогодишњи догађај одржавамо већ седму годину заредом, а мене и даље не престаје да чуди колико можемо да постигнемо заједничким радом. Средства која ћемо на овом догађају прикупити унапредиће здравље и спасити животе у Србији кроз испоруку медицинске опреме и материјала“, истакао је др Џексон.

Циљ Седмог годишњег скупа на највишем нивоу „За здравље и наду“, који су спонзорисали Орица и ТерумоБЦТ, јесте да прикупи око 2 милиона долара, да би се испоручила медицинска опрема и материјал болницама и клиникама у Србији.

„Мој супруг и ја смо врло срећни што сарађујемо са Пројектом КЈУР на испоруци неопходне медицинске опреме болницама у Србији. У многима од њих ситуација је врло тешка и постоји велика потреба за одговарајућом опремом, како би наши лекари и медицинско особље могли да на што бољи начин воде бригу о пацијентима. Наша деца, наши људи и наши херојски лекари и медицинско особље чекају да им помогнемо. Веома сам захвална др Дагласу Џексону, који је створио јединствену организацију Пројекат КЈУР, која помаже широм света и свакодневно спасава животе. Честитам Пројекту КЈУР на њиховом значајном раду, они су прави пример за оне који верују у помагање другима. Радимо заједно како бисмо побољшали услове за наше пацијенте. Пројекат КЈУР је помогао многим болницама, укључујући наше, небројеним часовима напорног рада и упорношћу у пружању помоћи болницама и њиховим пацијентима без обзира на религију или етничко порекло. Мој супруг и ја захваљујемо Пројекту КЈУР на овој прилици да дођемо у Денвер и да се захвалимо свима на великодушној подршци. Никада нећу заборавити моје емоције и сузе када ми је др Џексон представио четири стерилизатора вредна 1.500.000 долара. Веома сам поносна и што овде имамо аукцијске предмете једног од најбољих тенисера свих времена, нашег Новака Ђоковића, као и наше уметнице Марушке. Желим Пројекту КЈУР све најбоље у будућем наставку њиховог невероватног рада. Мој супруг и ја вас позивамо да нас посетите у нашој земљи, да вам и лично захвалимо“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина.

Покренут 2011. године, скуп на највишем нивоу „За здравље и наду“ Пројекта КЈУР је јединствен гала добротворни догађај са циљем прикупљања средстава за испоруку контејнера медицинске опреме за болнице и клинике са ограниченим ресурсима у преко 130 земаља. На сваком догађају хиљаде истакнутих гостију придружило се тематским вечерњим забавама са вечером, аукцијама, музиком, плесом и касино играма, чији приходи су намењени испоруци медицинске опреме клиникама и болницама широм света. Укупно су скупови на највишем нивоу „За здравље и наду“ Пројекта КЈУР прикупили више од 6 милиона долара за испоруку медицинске опреме болницама и клиникама у земљама у развоју.

О Пројекту КЈУР

Пројекат КЈУР је највећи светски дистрибутер дониране медицинске опреме. Седиште организације је у Денверу, са 15 центара за дистрибуцију и сакупљање широм САД. Од 1987. године, Пројекат КЈУР је испоручио донације медицинске опреме и услуга медицинских програма за сиромашно становништво у више од 130 земаља, у вредности од преко од 600 милијарди долара. За више података о Пројекту КЈУР, посетите www.projectcure.org.

 THE ROYAL COUPLE AND PROJECT C.U.R.E. SUPPORT THE DELIVERY OF MEDICAL RELIEF TO THE PEOPLE OF SERBIA

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended 7th Annual High Rollers for Health and Hope at EXDO Event Center in Denver, Colorado, hosted by Project C.U.R.E. The aim of this fundraising gala is to raise the funds for global healthcare needs and to support the delivery of lifesaving medical supplies and equipment to medical professionals, and patients under their care in Serbia.
“We are honoured to host this Las Vegas-themed gala with HRH Crown Prince Alexander and HRH Crown Princess Katherine of Serbia. I am grateful to those who have donated to this event and cannot thank the community enough for helping us change the world through the delivery of health and hope,” said Dr. Douglas Jackson, President and CEO of Project C.U.R.E. “We have been hosting this event for seven years now and it never ceases to amaze me at how much we can conquer together. The funds raised through the event will improve health and save lives in Serbia through the delivery of medical supplies and equipment,” he explained.
The goal for the 7th Annual High Rollers for Health and Hope, sponsored by Orica and TerumoBCT is to raise enough funding to deliver approximately $2 million in medical supplies and equipment to hospitals and clinics in Serbia.
“My husband and I are very fortunate and delighted to cooperate with Project C.U.R.E. in providing much needed medical supplies to our hospitals in Serbia. There is a very difficult situation with our hospitals and their need to be equipped properly in order for our doctors and nurses to provide care for the patients. Our children, our people and heroic doctors and nurses are waiting for us to help them. I am very grateful to Dr. Douglas Jackson who has created a very unique organization Project C.U.R.E. which provides help all over the world and saves lives daily. I congratulate Project C.U.R.E. for their great work, they are a real example for those who believe in helping others. We are working together to make a difference in improving the conditions for our patients. Project C.U.R.E. has managed to help with the needs in so many hospitals including ours. Project C.U.R.E. with endless hours of hard work, persistence in helping hospitals and their patients regardless of religion or ethnic origin. My husband and I would like to thank Project C.U.R.E for this opportunity to come to Denver, Colorado, and to thank everyone for their generous support. I will never forget the tears and emotion I had when Dr. Jackson presented me with four sterilizers worth $1,500,000. I wish Project C.U.R.E all the best for the future in continuing their amazing work. We are also very fortunate to have auction items of one of the world best tennis players Novak Djokovic, as well as one of the famous fashion and art designers in Serbia – Maruska, so please don’t miss this wonderful opportunity. My husband and I would like to invite you to visit us in our country, to meet with you there as well and to thank you personally”, said HRH Crown Princess Katherine.
Launched in 2011, Project C.U.R.E.’s High Rollers for Health and Hope is a signature fundraising gala that raises funds to deliver containers of life-saving medical supplies and equipment to resource-limited hospitals and clinics in over 130 countries. At each event, thousands of distinguished guests have joined for a themed evening of fun with dinner, auctions, music, dancing, and casino games where the proceeds help deliver medical relief to under resourced clinics and hospitals around the world. Combined, Project C.U.R.E.’s High Rollers for Health & Hope events have raised funding to deliver more than $6 million dollars’ worth of medical relief to hospitals and clinics around the developing world.

About Project C.U.R.E.
Project C.U.R.E. is the world’s largest distributor of donated medical supplies. Project C.U.R.E. is headquartered in Denver, Colorado, with 15 distribution and collection centers across the United States Since 1987, Project C.U.R.E. has delivered more than $600,000,000 million worth of in-kind donations and medical program services benefiting impoverished people living in 130+ countries. To learn more about Project C.U.R.E, visit www.projectcure.org.


Краљевски Двор
Односи с јавношћу

Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040
E-пошта: pr@dvor.rs
Posetite www.dvor.rs

Public Relations
The Royal Palace

Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040