Укупно приказа странице

Translate

среда, 7. фебруар 2018.

Текст највећег Српског писца историјског романа и истакнутог члана Крунског савета господина проф.др Николе Моравчевића дат Клубу Монархиста о значају обнове Краљевине Србије.

Поштовани господине Јоцићу,

Ево седох да Вам пошаљем неке своје мисли о значају обнове Краљевине Србије у нади да ће то помоћи ПОКС у на долазећим Београдским изборима.

          Међу сплетом логичних разлога које се на тему „Значај обнове Краљевине Србије“ могу изнети, ја овај пут желим да се усредсредим баш на оне најосновније, које се у савременим дискусијама све више заборављају. А они су да монархија, под којом је српски народ задовољно живео вековима, није устварина крају Другог светског рата легално ни укинута.

          Наиме, први југословенски послератни избори су у јесен 1945 године одржани у форми бизарног референдума у коме су на гласачким местима биле постављене две кутије; прва је била за кандидате са листе такозваног “Народног фронта,” а друга, коју је народ својом мудрошћу одмах назвао “ћоравом,” није уопште индицирала ни за кога, ни за шта је, а то је била кутија за наставак монархије. И, наравно, листа “Народног фронта,” тада формираног као коалиције осам ситнијих предратних политичких странака са Комунистима, а касније преименованог у “Социјалистички савез радног народа Југославије” је победила са 91% гласова, док је “ћорава” кутија добила подрску од 9% гласача.  Посто се у том квази-референдуму једино демократска странка Милана Грола (ускоро потом укинута) усудила да га јавно бојкотује, образлажећи веома уопштено да то чини зато “јер се он одржава у изразито недемократским условима,” српска монахија је укинута а да њено име на том референдумском каламбуру није било нигде ни назначено.

          Од те политичке шараде до сада је прошло пуне 73 године у којима је дошло до многих кардиналних политичких и друштвених промена, али српски народ није ни једанпута више добио шансу да у јасном референдумском избору одлучи жели ли он да се заиста ратосиља тог традиционалног вида владавине, или мисли да је он ипак супериорнији и од комунистичког једноумља и од мултипартијског хаоса под којим живимо већ скоро две деценије.  Да Социјалистичка странка није за обнову монархије се може и разумети, знајући са ког су они дрвета грана, али зашто таква идеја никада није потекла ни од стране СПО-а, ни од Демократа, ни од Радикала, ни од Напредњака, индициара да све те новопечене политичке странке које гуше нашу садашњу реалност уствари не желе да на локалној политичкој сцени виде и играча који заиста може да уздрма постојећи статус кво, по коме се Курте и Мурте редовно смењују на власти, ус обећања разноразних шарених лажи на хоризонту збуњеним и лаковерним гласачима који не схватају до које мере су жртве упорног политичког шибицарења проширеног у недоглед.

Шаљем Вам своје најсрдачније поздраве,

          Никола Моравчевић


НИКОЛА МОРАВЧЕВИЋ
Проф. др. Никола Моравчевић, Др. х. ц., КС, докторат из компаративне књижевности. Професор на Универзитету државе Илиноис у Чикагу. Оснивач и шеф одсека за славистику (1968-81) и проректор (1981-88) тог универзитета. Почасни докторат са Универзитета Вроцлав у Пољској (1980). Оснивач и уредник јединог америчког научног часописа посвећеног српској култури “SerbianStudies” (1980-94). Рођен 1935. године у породици српског краљевског официра у Загребу. Ожењен. Борави у Чикагу и Београду. Аутор је преко 200 научних есеја и приказа на теме из руске, француске и српске књижевности објављених у разним збиркама есеја, енциклопедијама и америчко-канадским научним часописима ComparativeLiterature, SlavicandEastEuropeanJournal, CanadianSlavicStudies, RussianLiterature, DramaCritique, DramaReview, Comparativedrama, WorldLiteratureToday, StudiesofComparativeLiterature, Europedusud-est, SerbianStudiesandSlavicReview. Аутор је следећих историјских романа: Албион, Албион (1994, 1998, 2004, 2009), Светлост Запада–LuxOccidentalis(2003, 2008), Витезудоба зла (2007, 2010), Бранденбуршки кончерто (2009), Време Васкрса (2009), Бечу на веру (2010), Последњи деспот (2011), Радичево завештање (2012), Записи о српском царству (2014),Гроф Сава Владиславић (2015), Марко Мрњавчевић (2016), Браћа Анђеловићи (2017)   Аутор је и књиге есеја о српској и руској књижевности XIX и XX века, SelectedEssays(2005). Добитник је Награде „Растко Петровић“ за животно дело (Београд,2011) и Награде „Јанко Веселиновић“ за Грофа Саву Владиславића за најбољи историјски роман на српском језику (Београд, 2016). Носилац је Српског ордена Белог орла 1-ог реда и литванске Дипломатске звезде. 2017 одликован је Карађорђевом Звездом трећег степена